Prosvetni glasnik

икоја друга раса моћи одменити индогермаЕСку расу у том потхрањивању. Према овоме излагање наших сопствених културних оеолности биће наш главни задатак. Но од наших носматрања не сме се измаћи ни оно што су друге расе учиниле и шта се још од њих може ишчекивати. Што већина наших културних историчара прате само ток духовног развитка нашега рода, тиме онп откривају непотпуну слику људског облагорођења, које обухвата како душевну тако и материјалну културу. Тешкоћаје дакле у томе, што ваља битн подједнако правичан на спрам једног и другог. -^"И" КАКО ЈЕ ГЕОГРАФСКИ ИШИА КУЛТУРА Ко више нагиње оном кругу мисли, по коме се у радњи васелене, а тако исто и у радњи човечанства и у опште свуда види смотрена рука провићења које све држи у реду, тај ће & правом тврдити, да је стари континенат видљиво благоеловљен и да је одарен боље од других континената. Изгледа, као да је чврета маса просута на земљу у три како по епољашносги тако'и по просгору потпуно различита облика. Од њих можемо без околишавања изоставити из посматрања Аусгралију, и ако не постоји ни најмања сумња, да су она мнпгобројна острва јужнога мора, од којих се нека постепено слежу, 1 најстарије место земнога облика. Човек, животиња и биље још еу у тим меетима онакви иети као гато су били у она времена, када кенгур. бејагае у моди. 2 Нешто мало, гато се о малобројним прастановницима тогадела земље има рећи, изнећемо најбоље онда, кад будемо говорили о ступању Аустралије у колоток светског саобраћаја. Радп упорећивања, остаје нам још стари и нови свет. Физичка надмоћност старога евета над новим, давно је доказана на најогатроумннји начин. Не гледећи на то, што је Нови Свет у пола мањи од Отарога Света, у овога је несравњено више и бољих биљака, у којима има брашна, а исто тако има више и упитомљених домаћих и спрежних животиња. Не да се побити тај ®акт, да су животиње Старога Света надмашније и телом и јачином од њихових сродника у Новом Свету. У главноме може се рећи, да је нови континенат, који се опет може поделити у два јако различита

дела, угоднији по живот биља, а стари по живот животиња. Но свакако Стари је Свет богатији. У борби за опстанак налазе дакле и њихочи становници у овим природним околностима боља оружјја, спретнија оруђа и богатија помоћна средстиа, да помоћу њиховом дођу до већег полета. Према томе само је ариродна иоследица и то, што су и дугаевне моћи с ове стране океана од посганка јога надмаганије биле од дугаевних моћи америчких становника. На другом једном месту ја ћу нретрести, опгаирније него што је до сада чињено, домаћу културу старе Америке, која је доисга доетигла велики ступањ, но на коју се културни историчари ни најмање не осврћу; па ћу показати, како је та култура од вајкада пошла другом етазом која ју је у истини и одвела до са свим другог оригиналног културног развитка. Но дај да ее ми забавимо с нашим старим континентом, па да брзим погледом пропратимо ток културе народа онако, како нам га је сачувало памћење, кад смо учили исгорију у млаћим својим годинама. Ту ћемо пре свега имати да консгатујемо, како је се сав културни развитак, о коме је овде реч, извршио на једном појасу земном , за који ћу ја, да не бих у еумњу пао, као да тврдичим, баш са свим издашно рећи да почиње на југу с обртним кругом рака , и да се свршава на северу са 60. ступњем ширине. Дакле позориште нашеукупне културне историје лежи измећу поларне висине Штохолмаи паралелног круга који иде преко Меке. 3 Друго једно посматрање учи нае опет, да на истоку ваља тражити колевку целе културе. У најисточнијем крају, тамо, где тихи океан испира обале Старога Света, тињао је јога у мрачној прошлости зрачак особите хинеске културе. Мало ближе к нама одваја се из светих језера Манасе и Равенхраде кроз Хималајске дивне теснаце моћни Ганг, а на његовим обалама може бити у исто време са Хином почела је и аријска култура. Западно, на иранским висоравњима и у пограничним месопотамским дољама подигоше се у једно ието време давно и давно царевине народа који писаху клинастим словима, као: вавилонека , асирска, миђанска, переијека , а

1 Н. пр. Нова Каледонија. 2 Речсће]; Уб1кегкипс1е стр. 341—347. 3 Мека лел.и од прилике 16 немачких миља јушније од обртног круга рака у 20,°21'сев. шир.