Prosvetni glasnik

201

Ево

ф;

II:

III

III:

М;

IV:

"VI:

ХП)

таше сједне етране, а неинтересовати децу ничим с друге стране. Имало би разлога метути неколико оваких комада с каким, оваким или још друкчијим иогађањима, али на крају буквара, ношто се стече толико лакости у читању да дух има кад да 5ШСЛИ, и ногађа и оно гато очи не виде у буквару. „Имена друга" могу остати, али да се уреде мало друкчије, и да се изоетаки оно под заградол што је за децу само празна реч. „Правила за живот," „Неке радње," „Неке справе, и шта се њима ради," „Гласови животиња," „Дан," „Бура," "Пролеће," „Лето," „Јесен, а „Вима," „Како је што," „Правила и пословиде," „Правила ?а владање," „Загонетке," „Тело у животиња и биља," „Разлике и узроци," „Корисги," „Уздржавање," „Пословице." „Еако ваља гата радити" — све оно може остати, јер ово и јесте најбољи материјал у овоме другоме делу. Но при тачнијој изради и преради и ово би се имало у многоме дотерати. „Стара писмена" би ваљало изоставити из буквара за I разред. На што бисмо с тим брже боље морили нашу децу, кад то и тако дође одма до године у другом разреду у словенском буквару? С тим ее не губи нигата, но ее само одлаже за онда, кад му је време. Већ смо поменули за велика слова. Сем правилноети и лепоте захтели бисмо јотн и ред, којим би се исписала. Азбучни ред има својих разлога, Али кад мала деца још не знају за њега, што им га наметати код великих слова, где треба она да се иепишу по својој сродности , те да се олакша деци појимање њине Форме и разлике?.. . И заиста, и наш је буквар нокушао оваки ред. Али нам се чини да му није најбоље испало да их поре!;а на групе по лакоћи и сродности. Место да кажемо како је он пореко, боље да кажемо како бисмо ми поредили и како мислимо да је боље.

В; Њ

Д-

(Ми ово стављамо у ред по сличности аисана слова, а штампана би исто тако имала свој ред ; само би био друкчији од овога). Ео разгледа побоље ове групе, видеће, да ева слова једпе групе имају једну заједничку оеновицу. Само су у последњој групи слова која немају ни мећу собом ни с пре1)ашњима никаке заједнице и никаке сродности, но имају евоју са с вим засебну Форму. За самим словима имало би да доће каких речи, иа иосле реченица , где би опет она била поређана и овим редом и друкчије, и рукоиисно и штампано. У данашњем буквару и има нешто мало штампанога, али рукоииснога, сем самих елова, нема баш ништа. А већ смо и у првом делу споменули, да је рукоииено много потребније од штамианога. Чудновато је, да ни једна прича , ни једна баена , ни једна песма , гато деца јако воле, није угала у данагањи буквар. При обради и ово би ваљало имати на уму. Не би на одмет и од гатете било, кад би се и други део илустровао, јер и ово деца јако воле. Нигата не би еметало, а, гата вигае, и згодно би било, кад би се ишарао (гатампао) сваковрсним словима : ситним и крупним , правим и накривљеним, збијеним и разређеним, ци®растим, и свима могућим која се употребљују у српској књижевносги и којих има у државној штампарији. (Нешто од овога захтевало би се и у „Читанчици" за I р. и „Читанци" за II р. па можда и III.) Ово није само за шаренило, већ за читање , за упознавање и е тим словима. За што би ћак који је свршио оеновну школу (на можда започео и који разред гимназије) црвенео пред неком српском речи и српеким словима само за то, што је мало друкчијим сл. вима наштампана, кад то може да зна још у I р. основне школе кад је време да се упознаје са словима 1 .... (Споредан али уместан би захтев био: да се мало јаче повеже и укусније укоричи). И то је све што бисмо имали да пожелимо и нотргцшмо од нашега буквара, па да буде са свим На свомо месту, без мана, и еавргаен. Да.Уноменем" још и ово;