Prosvetni glasnik

181

често с врликом муком, може бити упропашћен у пеком предузећу, које се нпје могло друкчије свршити, већ само обогаћењем оснивача, а губитком акдиопара. Где се тиче здравља, имамо обичај да кажемо: сваки зна најбоље шта му шкоди а шта пе. Тамо где је питање о имању, говорпмо такође: сваки зпа добро шта му ваља радити са својим новцем. Дакле сваки је дужан знати и једно и друго, али има мало тих људи, који то знају. У школама то не уче, а иекуство мпого стаје. У дапашњој епоси, новац се не даје ономе, који га тражи, већ се капптал смешта тамо, где има највеће сигурностп, где количина интереса одговара осигурању капитала и уредности у исплаћивању интереса. Да би било могућно оценити све ове вероватностп, ваља знати цељ предузећа, круг рада, начин контроле, и моралну вредност оних људи, који руководе каквим предузећем. Да би се могао оценитп овај предмет, пре свега ваља имати јасан појам о начиву здружених завода, о средствима за скупљање капитала, о акцијама, о приоритетима, о емисијама, у онште о разппм Финансијским операцијама, које су често тако комбиноване, да највећи део акционара ништа од тога не разуме. Потпуно познавање Финансијских операција, спада у опште образовање, а то због тога, што је цељ сваком раду штедња, која се јавља из прва у облику покретног капитала, који тражи смештај. 15. Право. Незнање закона не може никогаизвипити; то је позната основа сваког права. Из те осеове ваљало би закључпти, да су закони у опште познати народу, или да је свака држава бар предузела све мере, да познавање закона што Еише буде распрострањено. У самој ствари са свим је противпо. Незнање тога прдмета опште је, и ако има нестручпих људи, који су стекли неко практичко знање права, то су га они обичпо стекли својим жалоснпм искуством, пли друкчпје рећи, постали су паметпији после претрпљене штете. У старо време кад су пресуђивали кметови, обичајпо право б.чло је познато народу. Тек после уведеног римског ирава, латински је језик постао неизоставно потребап за науку права. Од времена кад су установљепи университети, право је постало запат. Наукајебила приступна само онпма, који су се помоћу класичних студија спремали за правне пауке. Непријатност, која је истицала из незнања права, осећали су највише они људи, који су имали велнке трговачке одношаје. Познавање трговачког и мепичког права, постало је од преке потребе за сваког трговца, и због тога је тај предмет уведен у све трговачке школе.

Неке гране грађанског закона спадаЈу данас у програм иаука, које сђ предају у вишим земљоделским и техничким школама. У практици је дакле доказано, да се млади људи могу учити праву, без класичких студпја, и без познавања латинског језика. Више учених иравника тога су мњења, да распрострањење правног зпања не приноси штете људима њихове струке. У осгалом, опште добро мора да претходи интересу и користи само извесних сталежа и завода. Популарна наука права, као и наука о здрављу, мора имати у ваду, удаљавање сваке опасностп, чување и показивање случајева већ швиђене опасности. Што се пак тиче средстава, којима ће се исирављати већ учињено зло, она спадају у круг стручних људи. Осим извесног знања права, потрабно је сваком грађанину познавање у опште, политичке организације своје земље. Грађанско право и његове дужности мора знати сваки грађанин. Помоћу добро састављених комнендија, наука грађанског права постала би врло присгупна за онште гаколе, и брзо би се по народу распространила. Курс наука у „Општим Школама" морао бп бити подељен на 8 година. Деца која би наврпшла 6-ту годину, ступила би већ у школу; а све основне школе морале би бити уређене као првп разреди „Оиштих школа." Ваљало би да деца, кад иаврше 6-ту годину, већ стуме у школу; на овај начип младићи од 14 година, излазили би пз школе с општим образовањем. Ми, стаповници средње Евроне, тако смо се навпкли гледати на младе људе, којп остављају школу већ са брковима, да многи од нас мпсле, да млади људи од 14 година, могу само да уче, а не и да што друго раде. У Америп.и и Инглеској , млади људи у врло рапим годинама , прелазе из школе књига у школу практичког живота, премда је тамо, као и код нас, опште образовање скопчано са спремом за спецпјалну струку, и младићи од 18 година већ су тамо свршили своје науке. Они . који се не спремају за стручне науке. које захтевају више времена, још раније ступају у практички живот. Нека поштовани читалац узме у руке чувену књпгу, под насловом „Властита номоћ" од 8агаие1-а 8та1з-а а, тамо ће паћи, да људи који су највише припомогли себи п другима, почели су радити још у врло младим годинама, не само главом већ и рукама. Многи од тих људи добили су у почетку врло скромно опште образовање. Међу људима, који су највише нрипомоглн човечанству својим открићима и проналасцима мало ј4