Prosvetni glasnik

ЗАПИСНИК ГЛАВНОГ

ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

245

како би могао без великога наирезања и с иоуздањем дати у главноме рачун од онога што је дотле у гимназији или реалци учио, те тако у оиште иосведочити да има иотребне сиреме за даље факултетско образовање. Г. Ј. Ђорђевић чита и тумачи трећу алиие.ју чл. 2. Г. М. Зечевић примећује, да та алинеја не казује ништа виме, него шта има у претходној алинеји, и с тога предлаже, да се изостави. Г. Ст. Марковић слаже се с предлогом г. Зечевића. I 1 . Ј. Ђорђевић одговара, да је потребно да се изрично наиомене, да испит зрелости не треба да буде као годишњи испит, јер има велика маса знања, која се не може савладати, ако се пита као на годишњем исииту. Г. потпредседник каже, да је боље, да се друга алинеја протумачи онако како одбор предлаже да би ствар јеснија била. — За тим ставља трећу алинеју на гласање и Савет је — са 4 против 3 гласа — прима овако: Према томе исиит зрелости није и не треба да буде само иросто ионављање годишњих исиита из свијју иредмета, које ,је ученик у целој гимназији или реалци учио, нити Ке ее ирииратику етављати сувише детаљна иитања из оних иредмета, који се једино иамћењем научити дају, него ће се иКи више на то, да се види, је ли ирииравник изнео из гимназије или реалке довољну меру основног хармонијски сиојеног знања, уме ли тим знањем и да се користи, иоказује ли логичности у извођењу, а иоузданости и иравилности у исказивању својих закључака, речју, је ли толико развијен, да може с усиехом иратити иредавања ио научној методи у вишој школи. Г. Ј. Ђорђевић чита и објашњује чл. 2. Г. Светозар Милосављевић пита, зашто одбор нредлаже, да испит не буде јаван. Г. Ђорђевић одговара, да је одбор хтео да уклони све што би сметало ученицима нри полагању испита. Има, вели, плашљивих ђака, које присутност њихових родитеља и остале публике може збунити; има других, којима је нарочито непријатно, кад виде око себе млађе ђаке из разних завода; — па с тога треба и ту сметњу уклонити. Иснити, каже, неће бити ни тајни, јер ће и одсад бити дозвољен пристун проФесорима и сродницима ученика. Г. Ст. Марковић не слаже се с предлогом одборским, што се тиче јавности. Он мисли, да би баш требало навикавати младе људе, да се не плаше јавности; јер има доста способних људи који се у друштву не умеју наћи. Има вели, већих незгода, које долазе из

тајности него из јавности; с тога је он за јавност при испитивању. Г. М. Зечевић каже, да може осгати досадашња практика, по којој је приступ само млађим ђацима био забрањен и ако то не стоји у цравилима. Кад би се казало, да испит није јаван, онда би вели, то значило, да не могу ни колеге ни родитељи ђачки долазити на испит. С тога је против редакције одборске. В. Бакић слаже се с мишљењем г. Марковића и додаје, да би требало бар ђацима најстаријих разреда гимназије и реалке дозволити, да присуствују на испитима, ди виде како се пита, да би се у течају последње године могли боље спремати за испит. Иснити зрелости у учитељској школи такође су, взли, јавни, па то не смета, јер су се праправници навикли на то, нарочито тиме што држе предавања у основној школи у присуству својих другова и учитеља. Г. потпредседник каже, да се жоже дозволити нриступ при испиту само родитељима и онима, који воде бригу о ђацима, а публици и ђацима никако; јер то само смета раду, а не помаже ништа. Г. Зечевић примећује, да ђацима коже сам директор забранити приступ. Г. Ј. Ђорђевић, као известилац одбора, одговара на нримедбе, које су учињене против одборског нредлога и на послетку пристаје, заједно са још једним присутним одборником на то, да се изостави она реченица која говори о јавности; али он жели, да се у том практикује као и досад. Према томе прима се прва алинеја чл. 2. с исправком В. Бакића, овако: Чл. 2. Исиит зрелости дуж.~и су иолагати они ученици, који су свршили вишу гимназију или реалку, а желе даље наставити науке у великој школи или универзитету. Г. Ј. 'Борђевић чита и објашњује другу алинеју члана 2. Г. М. Зечевић примећује, да би се у том случају кад би се примила ова алинеја, изгубило по године од гимназијског учења у најстаријем разреду. Он. би пристао на то само онда, кад би се завео још осми разред. Г. Бакић предлаже, да испит зрелости буде месеца Маја и Јуна, као и у учитељскоЈ школи. Г. М. Миловук нримећује, да би потребно било, да се предавања у свима разредима заврше до 15. Маја, да би се ђаци до почетка Јуна могли спремати за испит. Г. Ј. Ђорђевић признаје, да би се по овом предлогу изгубило мпого времена од предавања, и с тога пристаје на то, да се за спремање остави мање времена и да се испит држи у Мају и Јуну; само жели, да се испит зрелости не држи више у почетку школске године, кад се ђаци уписују у школу и кад има нај32