Prosvetni glasnik

244

ЗАПИСНИК ГЛАВНОГ

ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

Др. В. Бакић потпоиаже предлог г. Миловука Г. потпредседник одговара г. Ст. Марковићу, да је по посл.овиику дозвољено, а поред тога је и целисходно, да се такви преддози могу претресати у Савету. И он се слаже с преддогом г. Миловука. — Потом ставља овај предлог на гласање и Савет прима једеогдасно предлог г. Миловука, — те се предлдг о преуређењу више женске школе и о спреми учитељака основних школа упућује одбору, који је одређен за преуређење средњих школа. У. Г. потпредседник ставља на дневни ред пзвештај и рад одбора, који је прерадио „ Иравила исиита зрелости за ученике гимназија и реалака.* Г. Јован Ђорђевић, известилац одбора, извештава о раду одборском и каже, да ће се овај посао најлакше свршити, ако сваки члан узме штампана правила, па у њима прати измене, које је одбор у свом иредлогу учпнпо. Г. потпредседник пита, да ли ће се читати цео предлог одбора, па да се о њему води општа дебата, или ће се читати члан по члан, па да се одмах пређе на снецијалну дебату. — Савет одлучује, да се одмах нређе на специјалну дебату, пошто су штампана правила о исииту зрелости, која је одбор узео за основу у свом раду, свима члановима позната. Г. Ђорђевић чита наслов, који се без примедбе прима овако: „Министар иросвете и црквених иослова, на основу закона од12. декембра 1873. год. (додатак к § 25. закона о устројству гимназија од 16 сеатембра 1863. год. и к § 26. закона о устројству реалке од 9. Јуна 1865. год) ироиисује ова Правила исиита зрелости за ученике гимназија и реалке. I. Задатак и услови исиита зрелости. Г. Ђорђевић чита чл. 1. предлога одборског. Г. М. Зечевић примећује, да та редакција није тако јасна као она у старим правилима, јер су употребљени неки општи изрази, те се при извршењу не може тачно знати, шта треба да се ради. Г. Ст. Марковић слаже се с примедбом г. Зечевића, и вели, да се чл. 1. може задржати онако као што је у штамнаним правилима, само да се изоставе неки изрази у њему, који су пенотребни. Г. Ђорђевић одговара, да је одбор на основу искуства додао нешто, што изгледа истина као понављање, али је потребно да се изрично каже да би се задатак испита зрелости добро схватио. Досадашњи су испити зрелости, вели, били само репетиција годишњнх испита, на којима се стављају више детаљна нитања, која се односе само на питање; а одбор је мислио, да прави испит зрелости треба да покаже зрелост у мишљењу, а не у оном што је запамћено и што се може

.за два три месеца научпти. С тога је одбор, као што ће се после видети, захтевао строжији испит из оних предмета, у којима претеже размпшљање, као н. нр : из математике, а блажији испит из оних предмета, где претеже памћење. Из тога се види, да је одбор мењао и дух и правац а не само појединости у досадашњим правилима, и ако је се придржавао стилизације тих правила. Г. Ст. Марковић примећује, да би с тога, што је одбор мењао дух и правац досадашњих правила и што чланови, који после долазе, стоје у свези с онима у почетку, а нису нам познати, требало најпре прочитати цео предлог. Г. потпредседник одговара на то, да је Савет већ одлучио, да се нредлог одборски сматра као Да је прочитан, за то смо одмах нрешли на специјалну дебату, и с тога се та одлука не може мењати. После тога г. потнредседник закључи данашњи састанак. ДЕВЕТИ ОАОТАНАК 25. Јул а 1880. год. у Београду Били су: потиредседник г. Ј осиф Пецић, редовни чланови: г. г. Стојан Марковић, Јован Ђорђевић, Милан Миловук и Др, Војислав Бакић; ванредни чланови: г. г. Оветозар Милосављевић и Милош Зечевић. I Г. потпредседник отвара састанак, саоиштава дневни ред, и потом позива деловођу да прочита записник од прошлога састанка. Привремени деловођа, Др. В. Вакић, читазаписник од VIII састанка, и пошто не би никакве примедбе, записник је одобрен. II Г. потпредседник нозива чланове, да нродуже већање о т 11равилима исиита зрелости за ученике гимназија и реалке Г. Ј. Ђорђевић чита прву алинеју члана 1. п иста се прима без примедбе овако: Чл. 1. Задатак је исииту зрелости, да се ирибави иотиуно уверење о иотребном оиштем образовању и довољној сиреми оних младиКа, који желе да добију стручно научно образовање у великој школи или универзитету. Г. Ј. Ђорђевић чита другу алинеју члана 1. Г. Светозар Милосављевић жели, да се садржина искаже у позитивној, а не у негативној Форми. После кратког разговора о тој примедби Савет прима другу алинеју с малом исправком, коју је предложио г. Ст. Марковић овако : Но сиремност за исиит зрелости није у томе, да ирииравник само механички и у иојединостима иамти сву множину знања из наука, које је учио; него се тражи да је толико усиео и умно се развио^