Prosvetni glasnik

ЗАПИ-СНИК ГЛАВНОГ П

РОСВЕТНОГ САВЕТА

287

IV. јУсМЕНИ испит ЗРЕтЛОСТИ Чл. 16. а. На усменом исииту зрелости морају бити два члана испитнога одбора (види чл.7) и иредметни наставник; а ако је овај уједно и члан исиитног одбара, онда на исииту мора бити и његов заменик. б. Из сваког иојединог иредмета исиитује наставник, који у вишим разредима иредаје дотичан или сродан иредмет; а ако је он сиречен, онда ио наређепу исиитног одбора исиитује један заменик, који у вишим или нижим разредима сродан иредмет иредаје. в. Наставник исиитач дужан је у стављању иитања и давању обшештења ирема ирииравнику служити се најудеснијом ве& свикнутом методом, остављају&и му времена, да се о свакој ствари, која у стављено му иитање долази, може јасно, тачно, смишљено и доследно изразити. При томе није главно, да ирииравник иокаже знапе многих ситница, и иојединости, веК да има јаснс иојмове остварима, коЈе је у течају свога учења сазнао п заиамтио, и да се види, да ли 1је и колико је кадар своје знање разложити и ■исказати тако, како би му се без омишљања могла иризнати зрелост и сиремност за Факултетско учење. г. Норед дотичног наставника могу и директор и министарски изаслсшик утицати у усмени исиит зрелости, но у иравцу у ком је исиит отиочет и ио ирограму ио којем је иредмет иредаван. Код чд. 15. преддога одборског нредлаже др. Вадента, да се приправник може питати највише 15 минута. У једно примећује, да се не могу сви приправници испитати за један дан, кад их има много. Ј. Бошковић одговара на ову посдедњу примедбу, да се у том случају могу приправниди поделити у две групе, па се онда може испит из једног предмета свршити за један дан. Ј. Ђорђевић, као известилац одбора, брани предлог одборски и каже, да је довол.но 5 до 8 минута за усмен одговор свакоме ђаку, јер сваки се спрема за одговор четврт часа, а неће се питати за ситнице, него за важније ствари. Он се слаже с мишљеним Ј. Бошковића и додаје да се испитивања у две групе може извести тако, да један исти ироФесор иснитује из свога предмета оба одељења, јер се у овима не мора у један дан из једног и истог предмета испитивати. Св. Милосављевић предлаже, да се та алинеја> у којој се говори о трајању испита, са свим изостави ; јер то се управља према броју ђака и према распореду испита, који одбор саставља према приликама. Пошто је известилац по ново објаснио ту алинеју, приступи се гласању, п Савет већином гласова прими прве три алинеје предлога одборског без измене, а носледња алинеја, у којој се говори о вођену одвојеног записника о одговорима приправника, изоставља се по

предлогу Ј. Бошковића, и тако чл. 15 предлога одборског гласи овако: Чл. 17. а. 0 сваком усменом исииту зрелости мора се водити нарочити иротокол. Овај Ле иротокол директор свагда наиред сиремити и у њему иобележити редом имена свију ирииравника с додатком њиховог годишњег усиеха у иоследњем разреду, као и свију оцена њихових радова о иисменом исииту. Доред ових рубрика стајаЛе место за оцену усиеха о усменом исииту. б. Једног дана морају се усмено исиитати из једног иредмета сви ирииравници, рачунеКи на свако 5—10 минута. в. Из ирограма, ио којима су ире^мети иредавани, саставља иредметни наставник иитања за усмени исиит ирииравнички. Ова иитања иошто буду у седници исиитног одбора ирегледана и одобрена, расиоређује дотични наставник на листиКе тако, да на сваки листиК дођу бар два иитања из разних делова иредмета; а листи&а да буде толико колико и ирииравника, и десет. више. На исииту извлачи сваки ирииравник ио један листић п добија четврт часа времена, да се за одговор сиреми; а ако не би могао одговорити на иитања у листиКу који је извукао, може му се доиустити да јоги један листиК извуче. Код чл. 16 предлаже.М. Зечевић, да се предмети под а. и г. поделе у три групе: 1. српски (у гимназији и словенски) језик, 2. српска литература и српска историја, 3. историја општа са земљописом. Он је иротиван и томе, да се неки ученици ослобођавају од полагања усменог испита из неких предмета а нарочито из историје. Ј. Ђорђевић одговара, да се само код нас пита из свију предмета, а у другим државама тога нема. Он држи, да ће па владање и на учење ученичко много утицати то, што се у овим правилима полаже особита важност на владање и што се одлични ученици ослобођавају од полагања иснита из оних предмета, у којима памћење има превагу. Др. Бакић предлаже, да се из Физике полаже усмен испит. и у реалци, а не само у гимназији. При гласању, које је после тога предузето, примљен је члан 16 у свему по предлогу одборском : Чл. 18. Усмени исиит зрелости иолаже се из ових иредмета: а. сриског (у гимназији и словенског; језика с литературом. б. Немачког или француског језика, в. Латинског језика (за гимназију), г. Историје народне и оиште са земљоиисом• д. Јестаственице. ђ. Физике с космографијом (за гимназију.) е Хемије и космографије (за реалку.)