Prosvetni glasnik
84
ГАД У I РАЗРЕДУ ОСНОВНЕ ШКОЛЕ
641
зе е мокрим аљинама и обућом у школу; ако у школи влада „стра и трепет;" ако је место живости, весел *и, воље, и топлоте, овладала живцима и кожом зима ; ако чула ништа негледају и не иримају из спољнега света, но жмуре и чаме, а дух се бори по загрејаној глапи с неким мраком ц маглом ; ако тако расге и напредује И кад је ово толико важније, онда где му је лек ?— У послугааној и оствареној „школској хигијени и дијететици."' И збиља, код нас се канда више и пигае и говори и чита, но гато се ради. Напте су гаколске зграде јога тако јадне и жалосне да је руга „просвећеноме" веку. Нагаа је брига за чистоћом њином тако мала, да се на њу чуди дијететика. Нага јс труд за стварногаћу наставином тако незнатан и почетнички да се диви сувремена наука такој равнодуганости и староети. Нагае је опгате и оно впше етарање тако, да напредак зебе, да педагогију вата сгра И колико ми је мило ако сам се сам стресао рђе и у својој школи чинио и учинио за целокупно здравље и напредак своје деце, толико ми је жао и стра биКу далеко измакао од осталога света к оних кућа гато се зову гаколе II ето, то сам имао да кажем о гимнаетици у оеновној гаколи. Сад прелазии на певање. Ц; * * Људи певају за то да се веселе. Ко пева, а не иде му песма од срца, тај је луд. Ео је вееео, тај и нева ; ко пева, тај је и весео. Од евих животиња тице највише певају; оне су и највеселије. Животиње које.личе на мачку најсуровије су, и у њих нема песма. Да ли би се могло рећи да онај којц пева, он личи на тицу, а онај ко не пева, да личи на лава и тигра?.. д да ли иесмом расте тица, а непесмом лав и тигар ? . . Еоје ћемо ми у васпитању ? . . . . На питање: гата ће песма у гаколи ? одговорила би педагогија овако: да весели дугау и облагорођава срце. 'Го значи ; да деца личе на тице.
Дено. И ја нристајем на то. Али би над ово петакао други један разлог млого важнији : да се иросто вргии органска радња, и да се гласнице вежбају. Мала беба у колевци плаче по негде не за то гато јој је кака мука, но нросто за то да плаче, да не ћути. Деца у гаколи џакају не у инат учитељу, или за то гато су новаљали, већ за то да се вргаи органска радња, да гласнице раде као и остали телесни органи. И заисга, гласницима је потребно да раде. Еао што очи хоће да гледају, уши да елугаају, језик да мрда, руке да раде, ноге да иду, трбух да једе, плућа да дишу — ето тако ието хоће и глаенице да раде свој иоеао, да певају, И као гато вам рука неће писати ако је не научите, тако вам и глаенице за песму и говор неће умети лепо да врше евоју радњу ако их не навикавате. Н говориће вам,јерговоре сваки дан иа се вежбају; али вам певати неће, јер их на песму не учите. Треба дакле и томе органу дати поела, жао и свима другима; нека он ради и нек се вежба. И гато се више и разноврсније вежба, тим способнији ноетаје за свој већи носао, за певање уметничко. Еод деце онај први захтев (недагогин) и не вреди. Деца еу и по себи вееела, као тичићи. Њима само не треба одузети ту, тичију, слободу и веселост, па ето вам песме. Њима песма и пе може дати нека весеља, јер она још не умеју да певају тако, да их та пеема одушеви. Ако се што примети, то је више просто од онога гласа, а не од песме. И можда би им глае од џаке био млого пријатнији и веселији (од каке песме). Нарочито ово вреди за малу децу. Што су деца већа, то и песма својом лепотом може више да утиче на „душу" и срце. Но и онда и вазда оетаје разлог : да се гласнице вежбају. За први (мој) захтев наља иевати ; за други (педагогин) ваља бирати гата да се пева. Нема случаја, или је бар врло редак, да човек ужива у оној песми коЈу не разуме. И код песме је, као и свуда, главно садржина, па онда њена лепота, њен глас, њена арија. Ако не
1 Огрешио бих се о истину ако не бнх споменуо ову сигницу, која ми се може уписати у хвалу. Око Божића ов, г. више од пола ђака нвје било у II р., који је до мене, и по млогим школама, млого је ђака боловало од богиња, а у мом I р. где су деда ситнија, где су слабија, где их Је више, .није бно ни један ! Тек доцнијв , посетише и моју школу.