Prosvetni glasnik

644 1>ЛД У I 1'АЗРЕДУ ОСНОВНК . ШКОЛВ

цртање нијо свакок човеку нотребно, што ни једно не стоји. А што да је цртање теже од ииеања ? И елова се састоје из правих и кривих линија, кно и облици ствари; и ми научимо да правимо слова ма да нас ни на шга не оиомињу, што у ириродп иоетоји, и ми се довијамо да их доста брзо на хартију етавимо, да их у речп и реченице еклопимо. Зар не би билолакшеза ученике, да те ираве н криве линије сложе у облик куће, листа, увета, човечије главе, и других етвари, које еу му од првога детињСтва непрестанце нред очима ? И вештина иисања захтева уиутства : како да се гледа, на што да се пази, откуд да се почне ; остало је носао саморадње, дужега вежбања. Мало што више изискује се за елементарно цртање, да сс добије појам о нерепективи, о сенчењу, да со свежба око у схватању размере ; али и ово, мислим, ниеу таквс тешкоће које добар метод и прилежан рад не би могли да савладају , бар у бистријих ученика. Да пак од цртача ноетане вештак, који ћо умети с ирироде што верно да снима или сам што да измишљава, за то, признајем, да се нахтева особити нриродни дар. Али како да се дозна за тај дар ? Можеш ли да знаш да се у хладном камену екривају иекре огња, док га оцилом не удариш ? Док се млади човек у елементима које науке или вештине неупути , дотле не може ни он ни ко други да зна, да ли јо за што снособан или није. Колико незнанога дара нропада у народу само с тога, што се не намери на оно што би могло екривену искру да нробуди ! Ко се учи јеетаственици, ко жели да се јеетаственичким зпањем користи, томе је цртање исто онако нотребно, као што је нотребно писање ономе, који се учи књизи. Као што је у многим нриликама корисно да се забележи оно што се чује, чита, или замисли, како би се могло запамтити, или коме другуме саопштити, исто је тако корисно да се неке виђене ствари нацртају, тим више, што ее млоге такве ствари ни најопширнијим описом ие могу тако јасно да забележе и коме другоме пред иамет ичнесу, као што је то и овлашним нацртом могуће. Али има још нешто друго, што цртање за

основну наетаву веома важним чини, а на име, цртањем се долази до вештине гледања. Човок који је учио да црта, ма да није до вештека дотерао ма да оно што јо учио већином заборави, свикао је да све брижљисо проматра, да свачему особино изнађе, да стварио од спореднога разликује, на кратко, да све око себе схвати онако као што оно јесте у иетини. Ово пак бистро око, ово хитро схватање околине свакоме је човеку потребно, а иајпотребније ономе, који има да ироводи васцсли свој век у тегакој борби с природом." То вели Доктор Нанчић о цртању уошонно.ј школи. Он то вели говорећи о целој оеновној школи а мислећи, по свој ирилици, етарије разреде њене у којима се предаје јестаствеиицп. А шта ли ће рећи овај велики радник и научник, који се бави с тако високим и стручним стварима, на се овом нриликом, за љубав своје струке и у интересу реалнијега и темељнијега знања које наше школе деле нашој омладини, епуетио и у саму „ннску" и „малену" основну школу (и изнео онако једре мисли), кад чује да се цртање не само у основој школи, не само у старијим разредима њеним, но и у најнижем првом разреду , и то ирвих дана његових, нре писања, и нре свега, не само може с коришћу, но и с највећом забавом и интересом употребити, онако, како му и нрипада и по важносги н нрироди његовој?... Ја заиста сматрам цртање за прву вегатину и најважнији аредмет мо.је наставе, и ја о том хоћу да говорим е мога гледишта. Испрса у овоме раду ја сам сноменуо, да мн цртамо још нрвих дана, и да гледамо све друго, сваку иричу, сваку другу насгаву да снојимо с цртањем. И пре и нисања и читања у цртању се дотера толико да ее готово свешто сваки предмет па готово и животиња, уме нацртати. Све што јс у буквару (насликано), црта ее нре слова. Из цртања изиђу слова, а из елова чисање и читање. I Одатле цртање не изостаје; оно иде, и траје нреко | цел« године. Првог течаја само на табли крижу| љом, а другог на артији нлајвазом н пером. 1 Ко-

1 Ја имам пуно оваких радова љнних, и чувам их о ооооитим иагсресом. II оии еу заиста врло интереоантни не само за предавача и васпитаче, већ и за психолога. Она су управ слика духа дечијега; то је Фотогр -.Фијч и .инс уцутрашњости; њпна знаа>ч њнних тежиа и жеља, шаних ссобина, њвна живота