Prosvetni glasnik

РАД у 1 РАЗРЕДУ основне школе

645

лико ке ее далеко отићи то је ствар вежбања и талената. Али мени ни најмање није брига, докле ће се дотерати; ја неКу ту никаке вештине; ја нећу изложбу за дивљење; шта више, ја нећу ни своје укусе и свој дух да удахњујем у ове ч>антастичке и анђеоске радове, већ остављам да свако удахне у љих свој укус и свој дух , себе само, своју унутрашњост. За што ја толико иоштујем црташе? иитаће те ме ви. Ево за што? Иајвеће ми је начело: да уиућујем и навикавам децу на рад. Цртање мн је, ирема данашњем уре1)ењу наших школа, где нема никака ручна рада, за то најзгодније. Друго ми је начело: да иоштујем у деце саморадњу, да им ја развијам, и дам маха иолету њипог духа, развиИу и обради њине живе фантазије. Цртање је за то најзгодније. Треће ми је начело: да се отварају чула нарочито да се вежба око у тачном аосматрању. Цртање је за то најзгодније. Четврто ми је начело: да стварам ирилике у кпјима ће сама деца да се разговарају о својим стварима, да живе ааједнички раде/!и свако свој иосао и разговарајући се о њему. Цртање ми је за то најзгодније. И заиста је дивота видети ове мале раднике кад надне свако на евој носао на нритиене не дижући главе док, нешто не направи да га изнесе друштву на гледање а себи на поное. И мени се чини да ничим пре не одвикнем децу од свађа и „немирлукаа не навикнем на сложан заједнички живот и рад, „мир" и „ред," до истим цртањем. Пето начело ми је: да се рука дечиј а вештп и извежба у разним покретима те да мишићи и живци њепи дођу под власт и послушност духа. И за то је цртање најзгодније. Шести захтев, и тек иоследња намера ми је да се деца иауче да цртају.

Што но веле људи да је еунце центар целе васелеае, и да се око њега окрећу сва небеска тела, ја бих рекао за цртање: Оно ми је центар целе наставе ; око њега се вију сви радови ; оно допуњује, проширује, ствара, све; у њему је све. Оно отвара очи ; оно навикава на рад ; оно развија дух ; оно помири и здружи децу измећу њих самих ; оно даје нрилике да расте свако добро, а да неетане свакога зла.... Тако ја мислим о цртању, и тако га поштујем. Шта узимам из области овога предмета и живота, и како га обрађујемо, о тоа сам казао иодоста у иочетку овсга рада и мислим да и више није потребно. Толико сам имао да кажем о нредмету кога да нас нема у основној школи. Сад прелазим на друго нешто. *• * * Ледан мој одушевљени друг повикаоједан пут: „Гусле и иесму у школу /"' Придружујући потнунце свој глас овоме одушевљеноме и умесноме захтеву, ја бих тако исто за друго нешто рекао : Шалу и смеј у школу ! И ја то кажем од све збиље, и сад ћу да говорим о томе. Внам да ће се на ме сада подићи читава граја, и питаће ме с чудом : кака шала у школи ? !.. Какав смеј у школи ?! . . Та школа не може да се спасе од смеја, а ти хоћеш смеј !... Шала понижава „ауторитет" школин и учитељев и убија „озбиљност рада" !.. . Кака шала и смеј!.. То је анаркија !... И заиста тако може бити ономе који хоће да је некако „ауторитет;" који хоће страхом и трепетом да „чува децу од погрешке ;" који хоће ирутом да држи све „у корди ;" који хоће неку круту и утегнуту „строгу" „дисциплину;" накратко, који хоће да влада овим малим пародом силом своје власти. Но, господо ! Ако хоћете да подижете своју зграду на другој основици — на љубави, и опет

Ј Лвди « ТНколул 1875 г. 3 н II. у овоме је чланку дивнп взнесено колико вреде народне песие и гусле у наставн и у васпиташу. Он је управо и доказао како се код нас чује по који јасан гласак и евет.п мис&о, који доказује да код нас има мислилаца, али некако нису прилике најповоллшје, нвје пол,е удесно на коме Сн развилн свој рад. 11 та нонека светла искра само св»не па се угаси; само а се чује, па прође. Колико ли ће бити наставника, који су од то доба Сол.е заневали уз гусле у исторпјн н уне.ш више живота и спетлостн у свој рад '!