Prosvetni glasnik
1'АД У 1 РАЗРЕДГ ОСНОВНК ШК0Л8
647
— Хоће да звони, молим г. — Па нек звони! — Е, не може да довати. — А би л' могао ти ? — Ја бих. — На иди!.. . . Он оде и довати. Ево! — Па де, звони ! — Е, не може! — Што ? — Није иетинско. — Ко може?. ... Нико. — Ја могу! Ево: дин дин, дин дин! и побришем. Да ли ми је потребно да ређам још више досетака, за овако нежну и невину шалу ? Мислим да није; и више нећу. Што су колачи при ручку, то је шала при разговору. Шала је душевна посластица. Она буди разум и весели срце. Она тера усиаваност, спорост и тупосг духовну, а доноси живост и смишљеност. Шала је и за телесно здравље. Сетите се колико вреди мало смеја и „разговора" у болести какој. Немци кажу: „Вег 1/асћег врпп^ ићег (1еп 6гга1з. а То значи од речи до речи: ко се смеје, он ирескаче гроб, (а неће да падне у њега). И збиља , колико има суморних и невеселих нарави ! Да ли ту не буде доста и школине заслуге ?... . Весела је душа већ један део човечије среће. Жан Жак Пол је рекао: „У веселе нарави је ваздух у коме може да расте и напредује све осим зла." А пословица народна каже: Весело срце кудељу иреде. . . . Ми наставници најгоре не умемо ово да разумемо. Ми не можемо да појмимо како се то може радити озбиљно а са шалом и смејом, с веселошћу. Нама се чини да се без труда и намршћена чела не може радити „озбиљно." Целом духовном обра. зовању нама се чини да је извор сида и морање. И бој се, да нам данас и не буде тако!... . Психологија је доказала да дух сам тражи знање, и да тежи за утисцима из спољнег света. Ако је дакле наша „настава" подељена према духу
тако , да је за њега, да је он може примити и усвојити без икакве силе и мораша, но с радошћу и веселошћу: што се богати; што јача; што на предује; што ради * * * На завршотку овога рада, да кажем још неколико речи о шетњи и иољу. Еод гимнастике сам казао о њој колико она вреди са стране здравља , а сад ћу да рекнем о њој уопгате са сваке стране. Што сам рекао за цртање: да је центар целе наставе у школи, то ћу рећи за шетњу ван школе, у пољу: она је центар свега и свакога развића и раста; она је већи центар од цртања; она је највећи центар; у њој је све Шта је то све ? Вежбање и јачање тела — гимнастика ; чист ваздух, чишћење крви , бржи опток крви , радња, свих жљезда — Хигијена, здравље; више евести, већа моћ умна, јаче и најразноврсније посматрање; гледање, слушање, мирисање, осећање, сила божа прилика и предмета за ово — очигледна насгава; различан број свачега, најразличније количине и комбинације њине — рачун; разговор о свем овом — језик ; мене величанства природина — религија; предели и места на њима — земљоиис ; догађаји на њима и приче о свачем у њима — историј а; веселост и песма — иевање) ето то је у пољу и у шетњи. И у свакоме добу детињем, и у свима разредима основне , па можда и средње, школе ове добити вреде, и шетња је центар њих. Али и опет свако доба има своје особитости. У првој години, на прилику, главно је просто иосматрање предмета па и памћење њиних имена. У другој години ово исто у већој мери, и још: посматрање делова појединих предмета и имена. у њима. У трећој години то исто још у већој мери, и као ново: посматрање особина појединих делова и њиних радња. У четвртој то, што се не може довољно исцрпети као што би требало, и још друго које шта. Људи веле: и ђаво зна шта је добро али неће да чини. Да оставим ја ово добро; да оставим ређање како је добро излазити у поље; да баталим и до-