Prosvetni glasnik
МЕЂУНАРОДНИ НАСТАВНИЧКИ Е0НГР8С
649
МЕЂУНАРОЛНИ НАСТАВНИ ГОД У 11 св. овог листа известили смо наше читаоце о том конгресу и саопштили смо питања, која су се има.ла на њему расцрављати. Сад јављамо, да је конгрес отворен 22. авг. у Брислу. На исгом биле су застуиљене скоро све европске државе, а од америкаиских Чиле. Дошле су и многе женскиње, особито Енглескиње. које су врло вешто учествовале у дебатама Слушалачка публика била је многобро.јна. У дебати о основиим школама је препоручивано, да се оснивају школски музеји. У њима треба да се налазе таке ствари, ко.је не може набавити свака школа. 1Бнх би похађали учитељи са ученидима. Такав један музеј отворен је за трајања когреса у Брислу и многи су га нохоДили. Много се говорило о Фребловом забавишту, Бише Француза нзјасиили су се против забавишта по немачком систему, којим се мучи за школу недорасла омладина. Једна Женевкиња и једна Францускиња говорише за Фреблов систем , незгоде, које се иребацују, извиру само из примљене праксе. > онште је конгрес признао забавишта за нотребна; Фреблов систем одговара нрироди, само се не сме одступати од духа тог система. Али је исказана жеља, да буде. јојн један степен између забавишта н осн. школе. У нитању о слободи наставе захтевао је Олен, ректор бриселског свеучилишта, да држава сваком устуни право, да школу оснује, а да не исиитује његово знање и моралан живот- Желео је још, да се учптељне сме ни нодкојим изговором нозивати на одговор за оно, што је рекао у школи, ни онда кад децу учи неноштовању закона. Многи учесници конгреса одобраваху његове назоре, али скоро сви Немци листом нрогласише их за нецелисходне и захтеваху државни надзор за народне и внше школе. 0 учитељским школама реФеровао је Браун, иншпектор белгијских пренеранднја. Истицао је иотребу нредуготовних школа (просеминара). Уа нренарандије претпоставља интернат екстернату, али жели у последњој години сву могућу слободу. Знатни учесници нотиомагаху те назоре, али неколико говорника беху мнења, да је екстернат бољи. Скоро са свију страна иризнало се да се на васпитање ученика мора назити и у вишим школама. Али се мнења поделише, кад дође на ред питање, да ли треба и свештенство да учествује у васнитању предавањем веронауке. Сад се у Белгији ипгде у вишим школама не предаје веронаука и белгијски учесници конгреса сматраху, даје то боље, јер (по њиховом мнењу) не зависи морал од религије. Залуду докази-
ДИ КОНГРЕС У БРИСЛУ 1880.
ваху Немци, да у Немачкој не желе ни либералци, да се свештенство искључи из виших школа. Бећина копгреса делила је мнење Белгијанаца. У дискусији о методама језикословне наставе појавише се тако разноврсни назори, даје немогуће било да се темељито нређу разне методе код појединнх језика. РеФеренат де Бер из Амстердама ирепоручивао је, да се треба особито користити стечевинама упоредне науке о ј -зицима. Иио из Париза био је мнења, да ваља подражавати детету, које тако лако научи свој магерњи језик. Напротив је Еркеленц из Келна пажљивим учинио, да методе језикословне наставе морају бити разлитне ио нарави самих језика, по цељи, ради које се језик учи и по језику, који је матерњи. Упоређивање језика било би могуће само у вишим разредима и ту врло мало. Розенфелд из Иариза признаје, да су за старе н новије језике нотребне различне методе. Али председник иије могао раснраву да одржи у том току, јер један говорник устаде и рече, да је оа изумео универзалну Фонегичку азбуку, иа кад се та свуд уведе, биће јако олакшана језикословна настава. Плоднија је била расправа о снреми учитељаза вшпе школе. Дебату је отворао проФ. Стој из Јене, који унравља таким педагошким семинаром. ] Iо његовом мнењу мора се такав семинар налазити у вароши, у којој је свеучилиште, а успешно ће само тако делати, ако је у вези са вецбаоницом, у којој кандидати трајно иастављају. Управљач есо1е погша!е-а у Паризу, Фистел де Куланж , хвалио је на нротив добре резултате тог завода, из ког излазе изврсни иедагози, ма да се у том заводу педагогика и не учи. И овде је хвалио интернат и казао је, да је главно, да се чине темељита исиитивања, иедагошка окретност долази после сама од себе. Бивши министар иросвете у Шведској, Карлсон, говорио је, да у његовој домовини кандидати најпре слушају предавања на свеучилишту, а после се шаљу ради педагошког образовања у најбоље школе у држави. Ииско из Беча је приметио, да су у Аустрији намерни, да оснују таке семинаре, као што их захтева Стој, али да стоје на путу Финанцијалне тешкоће. Врло жива дебата отворила се о том, да ли је задаћа виших шкмла, да дају стручно или онштеобразовање. РеФеренат у том нитању, нреФесор литишког свеучилишта Стехер препоручивао је опште образовање, али је нанравио утисак, као да нретпоставља гимназијално образовање и да измењује образовање, што га дају реалке, са стручним образовањем. 85