Prosvetni glasnik

650 МЕЂУНАРОДНИ НАСТАВНИЧКИ КОНГРЕС

Руски изасданик Хезен пзнео је пуно статистичког материјада, до ком би ђаци са гимназија засдуживали дрвенство. ПроФесор историје на свеучилишту у Брисду фан дер Киндерн говорио је напротив одушевљено за тако опште образовање, које се оснива на новијим језицима, математици и природним наукама. Пошто је немогуће, да се осим тога уче темељито још и стари језици, то се мора грчки жртвовати, датинском смањити број часова а почети којим новијим језиком. Одговор реФереата био је тако неопредељен, да је њим једва бидо застунљено гимназијално образовање. Штајнбарт из Дуисбурга доказивао је уз много допадање, да Једна заједничка шкода није могућа, јер би се деца у њој морала претоварити. Ади три нижа разреда могда би се сугдасно устројити. Он иште, да се оставе реадке и да им се даду иста права као и гимназијама. Још много радикадније него <1>ап дер Јшндерн говорио је Бедгијанац Иренс: он је тврдио, да је кдасичка древност за модерни свет мртва и сахрањена, да немачки п енгдески језик и књижевност засдужују, да се претноставе датинском и грчком , те је захтевао, да се напусти не само грчки језик него и датински. Паиред номенути говорници говориди су у општој седници. ади пошто у њој нису заступници с.тарога кдасицизма никако до речи дошди, то .је дискусија доцније настављена у одсечној седници и дебата што се ту развида, спада међу најзнатније цедога конгреса. Са толиким говорничким сјајем није још нигде 1 раснрављано питање о кдасицизму и реадизму. Одсечни иредседник, куратор свеучидишта у Генту, тако је сгвар удесио, да је наизменце говорио но један нредставник модерног правца и нрви је стунио за говорничку трибину , да брани свој обљубљени грчки Језик Кад би се, рекао је, у Бедгији течај у вишим шкодама раширио као у Немачкој од 6 на 9 година, онда би се иоред старих језика могди и новији као што треба да предузму. Дубок утисак изазвао је особито жар, којим је сдавио ведичанство древности, и тај није наравски ишчезнуо ни тада, кад је сдедећи говорник доказивао, да су природне науке једина наука и тврдио је најпосде, да једнострано језикосдовно занимање одводи даковерју и празноверју. Лергам, адвокат из Брисда, био је за напуштање старих језика, јер много више вреди немачка и енгдеска књижевност. Розенфелд из Париза био је мнења, да се поред добре методе могу и стари и новији језици учити, а да се ученици непретерете. Бровнинг из Кембриџа држи за немогуће, да се створи јединствена шкода, него се морају установити тројаке шкоде, једна са кдасичким језицима, друга са новијим језицима и трећа са математиком и природним наукама као гдавним струкама. Најпосле узе опет реч Штајнбарт. Он пориче могућност јединствене шкоде, искуство из најновијега доба говори за реадке, и пруске кадетске шкоде

имају сад сасвим исти наставни пдан као и реалке. Али он не захтева зато да се укину гимназије, него треба само допустити да се поред њих под једнаким околностима развијају реалке, те да и оне свој пдод доносе. Може се рећи, да је тако мислила и већина конгреса. У последњој седници истог одсека говорило се о вишим девојачким шкодама. Највише времена заузеше сјајне беседе више њих женскиња, нарочито госпођица Гамон из Брисда, која је интересантно нацртала особенп развитак девојке у разним периодама детињства и младости и посде је на основу тога извела своје назоре о устројству виших женских школа. Енглескиња, госпођица Архер, управитељица женског дицеја у Бердину, развида је своје назоре у дужој беседи; по њеном мнењу треба у нижим школама дечаке и девојчице заједнички да настављају учичељи и учитељице, у средњим школама морају девојке настављати само учитељице, у вишим шкодама морају бити уз учитељице и учптељи, али боље је, да управа остане и ту у женској руци. 1 'еФеренат у том питању Еркељенц из Келна, који је заступао мушку управу на свима степеаима, одговорио је на то сасвим сухопарно: Иди је унравитељица неудата, овда није узор за мдаде девојке, идије удата, онда или она заповеда мужу иди он њој. Ако .је прво, онда је то врло рђав пример зл будуће суируге, ако је друго, онда је по себи мушка управа ту. Нема дакде смисда, да се ?ахтева женска управа. Свеучилишта. У питању наставне сдободе беху мнења подељена. Једни беху за то , да проФесори своје мишљење сасвим слободно исказују , други су желеди да се бар на Форму обзиру на редигиозно осећање народа, Сви су били за то, да се за студенте утврди пдан студија, ади у философском Факултету да буде већа сдобода. Од чести је нападана белгијска установа, по којој студенти у току својих студија морају више пута да подажу испите (зато не ностоје сад у Бедгији испити зредости) и препоручивано је сдободније кретање за студенте, као што вдада по немачким университетима. Много се расправљало о том, како би се могао осигурати успех у студијама. Примећавано је, да немачки ђаци често не присвоје онолико знања кодико треба; као средство против тога нрепоручиване су писмене радње, да ироФесори чешће испитују својевољна веџбања, али су истакнуте и тешкоће, које стоје на путу таким установама. У општој седници беху сви сложни у том, да университети не треба да изображавају само за будући позив, него да морају да буду и гајилишта чисте науке, али се разилазише у питању, да ди би било целисходно, да се за научно испитивање створи засебан завод као што је Со11е°е с!е Ггапсе. За то је био известидац Др. Крок, нроФесор бриседског све-