Prosvetni glasnik
К Њ И Ж Е уталишта, те је тврдио, да немачки университети спајањем обе ове задаће не остваруЈу довољно. Сад се на њима, нротивно од некад, црецењује „наука, која хдебом храни," а то води мало но мало опадању науке. Против тих назора огра т,ио се Таниел, президент есо1е 1иос1е1е-а. Он је доказпвао, да би, кад би се оба правца разделила, университети пали са своје виспне а завод онај, пошто не би имао ученика, не бн могао онстојатЈ! Уређење немачких свеучилншта хвалио је као једтго добро. Њему се придружио н Босир, који је помепуо, да су у Француској најзнатнији учењаци већином изашди пз стручннх шко.га. из еео1" поппа1е и есо1е року^есћшцие, а само мало њнх из Со11е» - е с1е Егапсе. И фан дер Киндерн био је противан, да се одеди од свеучилишта засебан научки завод. Неки захтеваху, да држава оснива н тргошчке академије, други су опет мисдили, да је то задаћа нриватних друштава. Опште је мнење бидо , да је нужно иодагање испита ире ступања на свеучилиште. Многи говорници живо препоручиваху, да се врата свеучилишта отворе женскињу. Стручне школе. Неки захтеваху да се садања реална одедења белгијских атенеја преобразе у чисте стручне шкоде, што други говорници опет не одобраваху. Други су хтели, да се са шкодама, иа и са основним, сједине радионице, против чега је нарочито говорио Хамасон из Кедна. Великом вештином преиоручиване су најраздичније стручне школе за оба пода, али нои1то се те школе не односе јако на опште васиитање, то не беше великих нротивности у назорима. У ногледу гимнастике изражена је жеља, да се учитељи боље изобразе у тој струци и нреддагана је за то један централан завод за гимнастику Говорено је много и о методи наставе у цртању. Франколен из Париза, најсјајнији говорник на конгресу, заступао је што већу сдободу учитеља и опомињао је' да се не гради државна естетика.
в н о с т 651 Продужне школе. Известидац Лаиорт, надзорник основних школа у Медену, суди врло неповољно о досадањим уснесима иродужних шкода. Други говорници констатоваху задовољавајући успех за звоје предеде. Да се народ што већма опријатељи са тим школама преддагано је делење награда. У општој седници расправљало се о питању, у колико могу школе да буду на услузи војсци и обратно каква би се корист могла имати од војске за оиште^образовање. Неки говорници беху мнења, да основна и продужна школа треба да нриме много војничка веџбања, да ностану нека предуготовна школа за војску, јер тим ће се морати да скрати време службовања у војсци. Канетан ди Пор из Беча оградио се дротив тога; он сумња да шкода може темељито да предуготовљава за војништво : за војску је довољно, ако шкода научи своје нитомце да читају како треба. Боље би бидо да се свуд заведе обдигаторна основна настава. Једна енглеска женскиња, госпођица Хесар, заузимала се истина ватрено за војничка веџбања, као што су заведена у шкодама њене отаџбине, али шкодски саветник Бертрам нристао је уз ди Нора и преноручио је за Јиколе гимнастику једино као тедесно веџбање. Изрекао је жељу, да војничке вдасти шаљу војнике у продужне шкоде, — Што се тиче вредности војске за општу образованост, то је иста с једие стране порицана, с друге стране опет доказивало бројевима, да многи момци за време сдужбе науче да читају и нишу. Много се раснрављало на конгресу и о шкодској дијететици. Ироглашено ,је за најбоље, да светдост само с једне стране додази у шкодску собу. Шкодске кдуне са једним седиштем нрогдашене су за најбоље. Најпосле је препоручивано, да се уведе тачна етатистика о упдиву шкоде на здравље ученика. („Јн. јЛ .»)
КЊИЖЕВНОСТ Ј1РОГРАМ СРПСКЕ ПРАВОСИАВНЕ ВЕИИКЕ ГИМНА8ИЈЕ КАР.ЛОВАЧКЕ ЗА ШКО«1СКУ ГОДИНУ 1879 80. УРЕЂУЈЕ УПРАВИТЕ.ЉСТВО ГИМНАЗИЈЕ. ГОДИНА XXVIII. КЊИГА XXI.
Сваки рад и напредак срнскнх школа у АустроУгарској тиче се и нас, па с тога не могосмо пропустити прилику , а да у овом листу не изнесемо бар важније белешке о овој најстаријој српској гимназији, која данас броји 89 годину од свога ностанка.
Ове нрограме уређује н издаје „ управитељство гимназпје" од 1851 године, и до данас је издало 21 књигу. Овај програм, за прошду школску годину, јесте један од најбоље уређених нрограма што издазе у Троједној краљевини ; и са своје садржине и распореда, 85