Prosvetni glasnik

632

РАД У I РАЗРЕДУ

ОСНОВНЕ ШКОЛЈ,

доцније. Реците и ви „и сина" !.. Тако. Сад ставите руку — где треба ? („С десне стране"). Кад се рука стави ту, онда се рекне : „и светога дух а." Реците и ви!.. Сад метите овако, ие лево . . . И ту се рокне; „Амин." Скрстите руке ! .. Где се помиње „отац" ? .. Где се молите „син"? Где се номиње „свети дух" ?.. Еад се рекне : „Амин" ?. .. Ко се помиње на челу ?.. Ко се помиње испод груди ?.. Ко се с десне стране ?.. А гата с леве ?... Ко уме то све да каже ? Ко уме да се крсти и да говори ? Дете сви заједно тако ! Дете ја ћу да говорим, а ви се крстите (а ћутите)! У име оца !. .. И сина !.. И светог духа !.. Амин!.. Дете сад ви говорите, а ја ћу да се крстим ! Добро. Дете сад, сви заједно полако и да се крстимо, и да говоримо ! Ето тако ћемо децо ми од сад да се молимо Богу, као велики ђаци и велики људи. И од сада се заиста само тако молимо Богу, док не науче каку молитву. Молитва нам је дакле кратка ; а ја гледам још да је и ређа, те милија. За то се молимо само у јутру кад дођемо у школу, и у вече кад пођемо кући. Подне нам је као мали растанак и одморак. Кад дође до „молитве" ја кажем : Децо ми се мало молимо Богу. До сад сте били и ви мали, па нисте умели. Сад сге мало већи, па ћу да вам кажем како се људи моле Богу више. Они веле овако : 0, Боже ! Оче наш, што си на небу, и на земли, и свуд ! Помози нам, те да будемо добри, те да те волимо и поштујемо име твоје ! И да нам аоЏ дарсгво твоје, те да нам ти судиш, и да буде све по твојој вољи ! Да буде на земљи све добро, као на небу ! Дај нам све што нам треба да живимо, те да не помремо ! И опрости нам што погрешимо, као што си рекао и нама да и ми праштамо један другоме ! И не наведи нас у некако зло, но нае избави, од свакојакога зла, напасти и несреће! Ето тако се моле велики људи. Толика је њина молитва ! Хоћете ли и ви тако да научите !. .. Али не можете све о један пут; много је; но ћете ио мало. Данас ћу да вам кажем да запамтите само мало, па ћу сутра мало, па прексутра.... па сваки даи цо мало,

док не запамтите све. Ајде сад да запамтите само ово : „Оче наш, који си на небу!" Дете сви ! .. Дете још један пут ! .. Још један пут ! . . Ајде сад то да иишете ! Јуче сге занамтили: „Оче наш , који си на небу!" Сад слушајте да вам кажем да запамтите још мало. Има људи и неваљале деце па нсују Бога. Неки се опет куну криво, па веле: „Бога ми јес", а оно није , и веле : „Бога ми није" а оно јесте. Лажу. И помињу Бога сваки час. Добри људи не раде тако. Они ћуте; и веле само „јес," „није," а никад се не куну, па им опет људи верују. Ва то у молитви људи веле: „Оче наш, који си на небу!" „Да се иоштује име твоје /" Реците и ви тако ! .. Реците још један пут ! . . . Ајде сад да иишете то (те да запамтите боље !) .... Сад ћу још мало да вам кажем из оне молитве. Ми би волели да сви људи буду добри : да се нико не мрзи ; да се нико не свађа, и не бије ; да нико не краде ; да нико не лаже ; да сви буду иаметни; да се нико не илаши ни од кога; но сви — и људи и жене и деца, сви — да буду добри, и да нема неваљалаца на свету, да нема ни једнога То и Бог хоће. И он то воли. И рекао је нама да се учимо, и да се научимо те да будемо добри. И кад се сви научимо , и сви будемо добри : онда ће то да буде царетво божије на земљи Ми волимо да дође скоро. За то и веле људи у молитви : Оче наш, који си на небу ! Да се поштује име твоје ! „Да дође царство твоје /" Ајде сад да то пишите ! Јуче сам вам казао за „царство божије". Ајдете сад да ми причате како ће то да буде кад дође његово царство ! Је лн сад његово царство ?... Што не дође ?... А бисте ли ви волели да дође царство божије ? Ко би још волео ? . ... Јеете; сви би добри људи волели да дође царство божије; и Бог би волео. Он хоће да ми будемо сви добри и да се волимо; то би му било ио вољи ; то је његова вољ а. Зато ми ж вели-