Prosvetni glasnik

36

ЗАПИСНИК ГЛ.АВНОГ

ПРООВЕТНОГ САВВТА

нова 11. в 12. тако, да се писмени и усмени рад не одене засебно но уједно, као што је у закону (чд. 18). Чл. 14. усваја се без измене. Код чл. 15 истакло се питање, да лн треба све писмене радове кандидата хранити у архиви министарства просвете или неке би вратити требало, па ношто је о овоме вођена дужа дебата, би решено са 6 противу гласова, да остане чл. 15. без измене. Пошто беше Јвећ доцне , то потиредседник закључи овај састанак и саопшти да ће се на првом идућем састанку продужити читање правила о проФесорским испитима. XXXIV ОАОТАНАК 8. Јануара 1881. год. у Београду Били су : Председник г. др. Јосиф Панчић ; потпредседник г. Ј осиф Пецић ; редовјни чланови : гг. Стојан Марковић, Панта Срећковић, архимандрит Нестор, др. Ј. Валента, М. Миловук, др.В, Бакић; ванредни чланови : гг. Милош Зечевнћ, Св, Вуловић, Драгутин Плајел, Св. Милосављевић, Л>, Ковачевић и Ј, Југовић, I Чита се записник XXXIII састанка и носле неких примедаба, које су примљене и у записнику псправљене прима се II Председник саопштава писмо г. министра просвете и дрквених послова од 8. јануара ов. г. ПБр. 6888, којим се шаље Савету на преглед и одену 56 комада књига, које књижара браће Јовановића из Панчева нуди на откуп за поклаљањс ђацима и за библиотеке школске. Савет решава да се те књиге предаду на преглед и одену наставном одбору, који ће за ту дељ позвати у припомоћ ванредног члана г. Св. Вуловића. III Затим се продужило читање правила о проФесорским испитима. Код чл. 16. нашло се, да редакција његова није довољно јасна нрема наређењу чл. 4. закона о проФесорским испитима; с тога Савет решава да се пред чл. 16. дода нов члан у коме ће се обухватити оно што се има казати о претходном кратком испиту, према чл. 4. закона. Редакција новог члана оставља се г. потпредседнику а садањи чл. 16. бићетада чл. 17. Пошто се у члану 16 говори и о програмнма, по којима ће се полагати испити, то председник покрену питање: да ли је Савет надлежан да те проГраме прегледа, По његовом мњењу Савет је дужан да

каже своје мишљење и о програмпма, јер ако неће он прегледати програме, а који ће. Ова мисао г. председника нашла је ошптега одобравањаи Савет решава да се коначна одлука о прегледању нрограма одложи. Код чл. 17. учињена је примедба, да би за оне кандидате који нолажу испите за проФесора богословије требало изузети језике немачки, Француски и енглески, пошто нашим богословима као православним потребнији је руски или јелински језик. Савет признаје да би добро било кад би се могло захтевати и од богослова знање немачког или Француског језика, али пошто је то за сад немогуће, то решава да 1. тачка члана 17. гласи овако: „И кандидати за проФесора богословије иолагаће претходни испит као и остали кандидати, према чл. 4 и 5. закона, само што ће место немачког, Фравцуског или енглеског језика, дужни бити да покажу знање руског или јелинског језика* (чл. 8 закона). У чл. 17., а у групама богословских наука додао је Савет још и ову групу : Свето Писмо, црквена књижевност и црквено-словенски језик. Истоме члану да се још дода: „кандидати за остале предмете у богословији полажу испите као и проФесори других средњих школа." Код чл. 18. истакло се питање, да катихете гимназија и ре&лака требало би да полажу исто онакве испите као и проФесори богословије и да им не би требало допустити никакве олакшице, као што је то предвиђено садањим чл. 18. После дуже дебате Савет решава да са свим отпадне чл. 18. Члан 19. прима се без измене. Код чл. 20. предлаже се место речи „час" „сахат". Прима се. Пошто су наређења, која се находе у 2., 3. и 4. тачци чл. 20. обухваћена самим законом, а друга, као што је одређивање 7 4 часа одмора пзмеђу испита из појединих предмета, излишна тако да се то може оставити на расположење и увиђавност.испитном одбору, хоће ли дати кандидату г / 4 часа одмора или неће, Савет решава: да тачке: 2., 3. и 4. члана 20. отпадну. Код чл. 21. да се не би разумело да на испиту усменом морају присуствовати 7 или више чланова испитнога одбора, кад закон не захтева више од 5, да се дода на крају у загради (чл. 10. закона). Чл. 22 и 23. примају се. Пошто је свршен претрес целих правила г. др. Ј. Валента изјављује да се он не слаже с изменама, ко.;е је Савет у поднесеном пројекту нравила учинио. IV Известилац дисциплинарног одбора г. арх. Нестор јавља, да је одбор разгледао кривице г. Димитрија