Prosvetni glasnik

ЗАПИСНИК ГЛАВНОГ

ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

75

доставља кандидату као одборска оддука на знање и потнис. Чл. 5. ИроФесорски испити полажу се у свако доба,кад има кандидата, само у време одмора школског не држе се испити. Чл. б. Писмеви испит састоји се из ппсмеиог састава, који изради кандидат ирема наређењу чл. 12. тачке а закона о проФесорским испитима, и из писменог задатка, који кандидат изради под непосредним надзором Одбора, према наређењу истог члана, тачке б истога закона. Чл. 7. Теме за израду писмених састава објављује министарство просвете и црквених послова па крају школске године, - а за сада имају се теме објавити одмах пошто се правила обзнане. Чл. 8. Нриликом израде писменог састава дужанје сваки кандидат да покаже, да је добро познат с литературом предмета који израђује. За то ће у спроводном писму или у самом саставу свуда тачно назначити, којим се изворима и у колико служио при израђивању свога састава. Чл. 3. Ако је писмени задатак, који кандидат има да изради нод непосредним надзором Одбора (чл. 12. тачка 6), из груиа страних језика, онда ће се тај задатак израдити на оном језику из кога се иснит полаже. Чл. 10. Нисмене саставе прегледаће и -оценпти одбор најдаљеза месец дана, рачунајући од дана примањазадатка. Чл. 11. Писмени задаци које кандидат ради предОдбором, имају се прегледати за два дана. Чл. 12. Оба писмена рада оцењују се по свршеном усменом испиту, па на основу тако добивене онште оцене, нризнаје се капдидату способност или се оглашује за неснособног. Чл. 13. Писмени радови кандидата хране се у архиви министарства просвете и црквених послова. Допушта се кандидатима, да своје писмене радове могу копирати и штампати. но прп том морају изрпком навести, да је те радовеиспитни Одбор примиоили одбацио.

Чл. 14. Иснитач српског језика дужан је присутношћу својом на претходном исппту из страних језика уверити се о практичној извежбаности, коју кандидат има у употреби српскога језика (чл. 4. и 5. закона). Носле тога држаће се кратак усмен испит накоме кандидат треба да покаже да познаје главне граматичке законе српскога језика, а за писмени испит даће се кандидату превод .једнога комада с онога страног језика, који је по члану 5. закона изабрао. Тај превод треба да се сврши у што краћем року. Чл. 15. Усмени испит полаже се из група наука, које су означене у чдану 7. закона о нроФесорским испитима, а по овим програмима.*) Чл. 16. Према члану 8. закона о проФесорским испитима полагаће кандидати проФесора Богословије претходни испит као и остали кандидати по чл. 4. и 5. закона, само место немачког, Францеског или енглеског језика они ће показати знање руског или јединског језика; а уз то и знање светог писма, црквене књижевности и црквено-словенског језика. Посде претходног испита исти кандидати дужни су подожити испит из једне од ових група: 1, Догматичног и Морадног Богословља, 2, Историје Цркве с историјом Српске Цркве и Каноничног Права. 3, Пастирског и Црквеног Богословља и Омидитике. Кандидати за проФесоре Богословије, који неће предавати богословске предмете, подажу испит но про пису ових правила као и кандидати проФесора других средњих шкода. Чл. 17. Из предмета побројаних у члану 17. ових пра вида полажу се испити по следећим програмима. **) Чд. 18. На усменом испиту морају бити непрекидно председник и сви чланови испитног Одбора(чл. 10.закона алинеја 2.). Чд. 19. Сваки кандидат држаће једно иди више нрактичних предавања (в. чд. 12. тачку 2. закона) према броју наука изабране групе. Теме за та предавања утврђују се и саопштавају кандидату на два дана пред држање испита. Предавања се држе у разреду, који Одбор одреди. Једно предавање мора трајати најмање пола сата. *) Програмн се с правилима штампају одвојено. **) И ови се програми штампају одвојено с првима. #0