Prosvetni glasnik

76

ЗАНИСНИК Г.1АВН0 1 ПР0СВЕТН01 САВКТА

Чл. 20. Одлуке о свршеним испитима објавл>ује председник одбора јавно и то одмах нрвог дана по испиту. Том приликом издаје се диплома испитаном кандидату. IV Потпредседник саошптава два писма г. министра ир освете и црквених иослова. Прво је датирано 13. Јануара ов. г. IIБр. 58, којим иозива Савет да испита квалоФикацнју г. Миливоја Лукачевића за иредавача средњих школа, а друго је датирано 15. Јануара о. г. ПВр. 195, којим позива Саветда прегледа и оцени сведоџбе г. АрсеМилинковића, па да му да своје мишљење о томе:да ли г. Арсаима квалиФИкацију за наставника средњих школа и ако има, закоје предмете. Оба писма унућују се наставном одбору. V Прочита се нисмо г. др. Ј. Валенте, којимјавља, да се не може примити прегледања. дела : Минералогија од Покорнога, превод Ј. Пецића. Савет уважавајући ову изјаву г. Валенте решава да се умоли г. Стеван Бајаловић, проФ. Реалке, да прегледа номенуто дедо. VI Иотпредседник саопштава да су г. г. Петковић и Клерић иоднели следећи реФерат о делу Велимира Антића „Конструкција мостова" : „Писмом просветногСаветаод 13. Декембра ове године упућено на нас дело : Конструкција мостова од В. АнтиАа прегледали смо и мишљење наше по том делу част нам је просветном Савету доставити у следећем. Пошто дело не обухваћа целокупну науку о каменим мостовима, него је само извод из те науке, који, и ако је односно теорије сводовадобро изведен, ипак је у целоме написан увиду рецепте, без довољног објасњења с конструктивне стране, то га потнисани не могу за потребу ученика вел. школе препоручити. Дело враћамо у прилогу." 2. Јануара 1881.год. у Београду. Мих. Нетковић с. р. Љуб. Клерић с. р. На основу овога реФерата Савет одлучује да се не може примити дело о конструкцији мостова, за школску потребу, о чему да се извести и г. министар. VII г. Архимандрит Н. Дучић чита следећи реФерат наставног одбора и још два члана, о пројекту закона за уређење народне библиотеке;

„Одбор наставни са још два умол>ена члана претресао је по одлуци Главног просветног Савета нројекат законски о народној библиотеци и музеју, и учинио је измене и доиуне ове : У члану 1, да се изосгави накрају, а саставни су део научних и књижевних збирака Велике школе," У чл. 3. да се дода, 12 алинеји ; „и помоћник библиотекара.- На крају овога члана „а протокол одборски води онај, који је по раигу млађи," да се за мени овако: „а протокол одборски води помоћник библиотекара." чл. 5. алинеји 2. „води мавну контролу," да се замени „има право надзора": на крају овога члана да се читава тачказамени овако: „Накрају сваке године и библиотекар и чувар музеја доносе пред од бор тачан извештај о стању библиотеке и музеја, који се подноси министру просвеге и црквених послова." У чл. 8. да се у првој тачци у две последње алинеје изостави набрајање наука. Част је одбору изнетп ове измене и доиуне на претрес и одлуку Главном просветном Савету." у Београду. 5 Јануара 1881 год. Архимандрит Н. Дучић с. р. Др. А. Докић с. р. М. Миловук с. р. Свет. Николајевић с. р. Др. Ј Валента, с. р. Пошто се још једном цео пројект закона прочита. нотнредседник позва Савет да каже шта ко има у начелу о овом пројекту. При начелном нретресу чињене су примедбе, да не би требало библиотеку и музеј доводити у свезу с Великом школом, као што .је по нројекту , пошто су то две разне установе, осим тога, да би требало одвојити музеј од народне библиотеке тако, да музеј дође под велику школу, пошто њиме и рукује нроФесор вел. школе, а народна библиотека да буде за себе самосталан завод. РеФеренат наставног одбора нодржавајући поднесени нројекат, наводи како су средства за библиотеку и музеј тако малена, да кад би се свако за се одвојило не би ее могло учинити онолико колико се сада чини кад је за оба завода једна општа цифра. један буцет, ношто се заједпичком сумом вишак једног завода употребљује на попуњење другог завода, а одвајањем овако малог буџета оштетио би се један ма који од оба завода. Осим тога, да ни библиотеци ни музе.ју неће сметати нека веза са Великом школом, а да не дођу оба завода иод Велику школу, одбор наставни је изоставио у пројекту све што би народну библиотеку чинило зависном од Велике школе. Према садањем новчаном стању, а и с тога