Prosvetni glasnik

О К О У ж

И В 0 Т И Њ А

Да ииа случајева, кад побројани заштићујући органи ока нису у стању да заклоне око од сваке непријатности, нпр. од утруњивања, и да треба с рукама ирипомоћи да се у око неподносећи предмет удали — то свак зна, као и то, да свако непаметно трљање и мрљање таквих странпх предмета, проузрокује прво да очи поцрвене, а после може лако од какве сличне ситнице да се и запаљење изроди, којим се често и целокупно око у опасност доводи. — У народу се често говори : „Пуно као око!" — да ли се ова изрека односи на то, да у око, т. ј. под капке, нигата више не може да стане да оно само ? Знамо из сопственог искуства да наше очи можемо ио с-војој вољи обртати куд хоћемо и гледати на коју хоћемо страну :очи су дакле јако покретљиве ! Покретљивоет ту олакшава то, што је око округло, али ваља да има и покретача, мигаића, и одиста : око ока, изнутра, т. ј. иза ока, има припетих не мање но шест разних мишића, који око обрћу: десно, лево, горе,доле, па и у округ. Ако сви ови мишићи имају своју редовну саразмерну дужину, оба ока стоје лепо и гледају право, но ако је који од ових мигаића, краћи , или је усљед обољевања онеспособљен , скраћен или укочен, онда по неко око не може да задржава с другим оком исти лракац. Човек је онда врљав или разрок. И најпосле, да би оку било олакшано свако кретање; да би се при том, у позадноети ока, умалило свако трвење ; да би се учинио безопасним по неки притисак у око — оно је свуд у наоколо обложено меканом поетавом од сала. Кад ко болује , ово сало , као и свако друго сало у телу бива утрошено, и отуда долази да у болести „упадну очи" у главу, Није излишно поменути на овом месту и израз ока. „Око је огледало дугае" вели се врло често, и не без права. Није око само прост оптички апарат, који прима и пропугата светлоет : има пешто што и из човека иродире кроз очи, нека моћ, неки особен израз целокупне човекове унутрагањости! По очима ћете познати — и то одмах ! — човека весела, човека брижиа, безбрижна. По очима ћете моћи смотрити унутраганост човекову, збиљу и разборитост душе или и ни-

штавило њено ! Ко није сазнао погледе од познатих „проницавајућих" очију или од очију које „ееку"? Ко, ието тако, није смотрио блесасте и овчије погледе по неких људк, који вам на први поглед издају дугау, која кроз те очи гледа, — да је немоћна, слаба! Ко није мотрио избегавајуће погледе и вазда немирне очи оних, који се осећају у нечем криви и не смеду ником у очи да погледају или да допуете да им се у очи погледа. Можда би по неки судија, који тежи да прона1)е правду, могао ономе који седи на осуђеничкој клупа да из очију прочита невиност или пакост — кад би умео ! Ако је у души светлост или тама, мир или немир, радост или туга, спокојство или неспокојство — — све се то на оеобен и чудан начнЕ, јавља и види на очима : Очи су заиста најистинитије огледало дугае. Упознасмо унутрашњи и спољашњи склоп и састав ока, и носле тога сазнања лакгае ће се дати одговор на питање: како се врши глед ан>е? Нако ми видимо ? Починући даговоримо о радњи (Функцијп) ока, о гледању , нуждно је да поетавимо разлику измећу гледања као радње коју око поередује, и између гледања, као радње е оне стране ока, коју носредује живац и мозак и која радња стоји у области душе, те е тога је непосредном посматрању скривена. Гледање, док се вргаи кроз око, може се схватити као Физиолошка радња ока ; гледање пак, уколико је дело живца, мозга и душе јесте физиолошко -исихички иојав. Ми ћемо поглавито оном првом — гледању кап физиолошкој радњи ока обратити своју пажњу, не желећи оставити без напомене и оно друго: гледање, као психични појав. Да се сврши она радња, коју ми исказујемо у речма: „Ја видим !" — нуждно је више услова. Понајпре је нуждно здраво око, како емо га напред описали : непомућени његови унутрагањи делови, уз то да је цео и здрав живац, који одржава свезу с мозгом, најпосле треба да није ни у чем повређен ни моздк у оним својим партијама где се свршавају крајеви очњих живаца. То су, тако да речемо, телесни нли органски услови гледања. Да би пак око могло вргаити евоју радњу , и да би имало са тим и на чему .да је врши , нуждна је светгост. Светлост, као појава , јесте Физичка