Prosvetni glasnik

УПЛИВ ДНЕВНЕ II ВЕШТАЧКЕ СВЕТЛОСТИ

185

какав други пламен непрестано трепери — а то је врло штетно за око. Ваздух се око пламена загреје п подиже у вис, но пролазећи поред пламена затрепери га. То је треперење .јаче, брже и неправилније у колико је сам ток ваздушни јачи, бржи и неправилнији. Последице од тога су очевидне: таква треперења посгојано мешају снагу еветлости и принуђују зеницу да сваки час мења свој размер а то, као што знамо, бива надражајем мишића у дужици; мишић се замори и најзад, то буде узрок да очи као што сваки зна — болу. И тако ево још једног услова: светлост треба да је једнака. Да се по овом последњем услову као и по интензивности и једнакој расподели, вештачко осветлење највише приближи дневном, треба заједно са тим да одговори још на неке захтеве хигијене очију. Од како су се те разне светлости са свију тих тачака посматрале, само једна од њих одговара највише на све те постављене услове, а то је електрична светлост. Нашим читаоцима је у неколико познато дјејство те светлости.*) Но има научењака који не мисле тако и који тврде на против, да се електрична светлост много мање слаже са потребама хигијене очију но гасна светлост. Тако на пример мисли Бушард и Рењол. Да видимо сад основе на којима се оснивају мишљења тих научењака. Ствар је у томе, што се дпевна светлост не одликује од вепггачке само по интензивности, него сваки извор светлости има више или мање разан спектар. Питање се врзе око тога да се одреди, какав је спектар најбољи са гледишта хигијене очију? — Из онога што смо напред рекли, да на мрежњачу не сме дјејствовати дуго само једна, па ма која боја, сљедује, да спектар ма каквог светлог извора не сме бити прост, т. ј. у њему не сие превлађивати само једна боја. Неђу тим по мишљењу неких аутора, на пр Бушарда, са хигијенског гледишта је најбоље оно осветлење у коме има највише жуте светлости. Но он сам вели, да од свију боја најпријатније су за око плаветна и зелена, за њима долазе тек жута, неранцаста и црвена, а бела је најнесноенија. Зашто онда давати првенство жутој светлости, кад је плаветна и зелена најпријатнија за око ? — Но из

*) В. «Ново Сунце», «Научна Хроника» III, «Просветни Гл.» 1880.

тога што кажемо, да извесна боја боље прија очима, не сљедује још да та боја треба да влада у светлом извору. Ваља имати у виду и то, да еветлост коју неки предмети одбијају и светлост којом ти предмети сами светле, врше две сасвим разне улоге. Представите себи извор светлосни, који би бојио све предмете једном бо.јом, рецимо плаветном или зеленом. Ове су боје пријатне за око, но само онда кад има контраета. Да би наш видни орган, који може да прима све боје спектра нормално дјејствовао' треба да се разним бојама надражује. Ми смо напред видели, како се мрежњача замори, кад на њу дјејствује дуже времена само једна, па ма каква боја. Кад нека светлост непрестано дјејствује само на елементе једне боје а оставља у нераду остале елементе, онда може саевим отупити једап од тих елемената и породити болесно етање у оним другима. Дакле кад је осветлење такво да у њему нревлађује само једна боја (по Бушарду жута), онда нема разноликог дјејства на око и онда предмети више мли мање губе своју природну боју. Али то не бива на дневној светлости, чији спектар има све просте боје. Истина бела одбијена светлоет надражује све елементе мрежњаче у исти мах и ако такав упечатак не смањен потраје дуже, онда се очи уморе усљед сувишног напрезања мрежњаче. Но иста та бела светлоет, као светли извор, који осветљује предмете, доводи до сасвим противних резултата:*) на тој светлости остају непромењене нриродне боје тела, које боје сад могу дјејствовати паизменце на разне елементе мрежњаче. Сад је отклоњено како постојано дјејство само једне групе елемената мрежњаче тако и једновремено напрезање свију њих. Елементи мрежњаче сад имају црилике да се смењују у свом раду, према томе како очи од једне светлости прелазе на другу. Није нужно даље објашњавати, да су само у тсм случају испуњени сви услови за нормално дјејство тако сложеног и у исти мах тако осетљивог мехапизма, као што је наш видни орган. И тако се још једном уверавамо, да у хигијенеком обзиру није најбоља она светлост, у којој превлађује жута боја, него она која се по евом спектралном сасгаву највише приближује дневној светлости а то је електрична. *) 9 л п е, «К вопросу о влиаши дневнаго и искуственаго св ^та иа зр^ше». Русска^ Р ^ чб Март 1880.