Prosvetni glasnik

В Л У Ч Н А

X Р О Н И К А

чким кућама једва је 5 процента Фуруна остадо на својим местима; од зиданих кућа су неке сасвим срушене а остале тако попудаде да су се морале срушпти. Највећма је оштећена старинска црква, која је сва испуцада; тороњ необично јако сазадан, распрскао се на све стране и одржао се само тако, што су га са свију страна гвозденим обручима притегли. Аустријски научењачки кдуб, приредпо је у корист пострадалих Загрепчана два нредавања о земљотресу. Говорили су први геолози аустријски : Фердинанд Хохштетер и арофесор Едвард Суес. Ова предаваља у изводу саопштавамо овде ниже као и мишљеаа њиова о том земљотресу. Др. Хохштетер отворио је своје предаваље означивни тачно време кад се тога дана десио земљотрес у Бечу, јер је шеталични сахат у физичком кабинету тамошњег универзитета стао у 7 сати 35 минута и 36 секунда из јутра а то одговара 7 сати 34 минута и 1 сек. загребачког времена. Еао увод у своје предавање навео је он у опште јаке и разрушљиве појаве, које се збивају у тајанственој унутрашњости земљипој. За тим је напоменуо да се земљина кора скунља а усљед тога постају пукотине и набори на њој; да су то главни узроци постајању брдских ланаца и вудкана и да су земљотреси само посљедице тих још радннх снага. Јер усљед њих непрестано постају домљења, цепања и скретања појединих дедова земљине коре. Др. Хохштетер рекао је, да је сваки земљотрес посљедица. удара оздо на внше; тај удар произведе на површини тадасе који се сад у кругу шире на свз стране. Многим историјским примерима , насдикао је Хохштетер огромну снагу таквог тадастог кретања земље и нагдасио је, да на пример димњаци са кућа падају у правцу кретања таласа а дувари пуцају управно на тај правац. 0 потресу загребачком рекао је Хохштетер ово ; код земљотреса у Загребу изгледа да је средиште потреса дежало између Загреба, места Ремета, Гранезина и Ресника и кретање му је бидо тадаско. Огњиште потреса, ма да није врло дадеко унутра у кори, опет није ни врдо бдизу испод вароши. Врло је важан Факт , који су саопштили господа Др. Ерамбергер и проФесор Иексидрер, који су опазили на гробљу светог Ђорђа и св. Петра. Они су нашли, да су све плоче над гробовима померене у једном истом правцу (са севера на запад) н то са 10 до 25 степ. ' Ж понрављено кубе на цркви у горњем делу окренуто је око осе и скретање износи од придике два палца. Крстови на гробовима надади су већином правцем ка источном југоистоку. Оваки појави тумачили су се пређе, као да долазе од кружног или ротационог земљотреса, но то тумачење се показало као неосновано; за то се може узети и за Загреб да је потрес дошао

у косом правцу из дубине и то са таластим кретањем са југозапада према североистоку. Што се тиче брзине простирања таласа у земљипој кори, Хохштетер мисли, да се они но чврстој кори простиру са истом оном брзином , с којим се простиру и звучни таласи у ваздуху и то са 333 метра у секунду, па према томе мнсли , да су потреси земљини од Загреба до Беча дошли за 12 до 13 минута. Еао што смо већ рекли пот решено земљиште је елиптично и пречник те елипсе износи 60 до 80 немачких миља. Иза Дунава и у долини између Дунава и Тисе није се земљотрес осетио. Врло често се опазио Факт, да су земљотреси најјачи на самој новршпни земљиној а у рудницима и другим рупама много слабији па по кад што и сасвим неосетни. Исти се Факт поновио и код овог земљотреса Загребачког Директор Радимски из Виса у Штајерској веди како су у рудокопу Бруну и Шеиегу радници на дубини од 28 до 30 метара осетиди колебање земље ; они су шта више и чули, кад су дувари нуцали , тако да су мислили да ће се сурвати па хтедоше бегати, док међу тим радници на 60 до 120 метара не осетише ништа. Оно избацивање блата и песка код Ресника по мишљењу Хохштетера нема никакве свезе са. каквнм вулканским избацивањем. А што се тиче броја потреса Хохштетер мисли, да је то бида једна периода земљотреса и да је трајада скоро 10 дана Међу тим има стотине ранијзх случајевз, где су и периоде трајања земљотреса биле дуже а и поједини потреси бпли јачи. Тако на пример код земљотреса у Хесену 1869 потреси су трајали месецима , даље у Виспу први потрес јавио се 25 јула 1855 године па се тек године 1857 земља са свим смирила. Најзад у Хавају трајао је земљотрес 1868 године више месеци и у самом једном месецу (марту) било је преко 2000 удара. Што се тиче узрока том земљотресу, Др. Хохштетер одступајући од Фалбове теорије вели, да земљотрес у Загребу не додази ни међу вудканске нити оне земљотресе, што додазе од сурвавања, него иде у ред оних земљотреса, који су познати под именом дислокационих или тектонских земљотреса, а иостају померањем извесних делова земљине коре. Изгледа да су по најчешћи а у исти мах и најопаснији земљотреси, и догађају се најчешће у брдским ланцима ' окренутим према мору иди према каквој коритастој долини. У Европи таки земљотреси ностају у оном дуку југоисточних Алпа што затвара јадранско море и ту су земљотреси и најчешћп и најјачи. И Загреб дежи на једном огранку југоисточие гране адписке те зато Хохштетер предлаже да се и ту заведу научна носматрања земљотреса као у најновије доба у Швајцарској.