Prosvetni glasnik

БЕ.1ЕШКЕ О ПРОСБЕТИ И ШКОЛАМА

231

ПроФесор Суес готово се исто тако изразио о том земљотресу као и Хохштетер. И он је одбадио Фалбову теорију и свео узрок земљотреса у Загребу на померања у кори земљиној. Још он вели да је земљотрес у Загребу секундарне нрироде т. ј. да је он споредан огранак каквог јачег иотреса, који ми због веће даљине нисмо осетили. И РудолФ Фалб је сам држао предавање о том земљотресу у Загребу пред врло великим скуиом. У уводу свом навео је, како су га многе вести о поплавама и земљотресима довеле до тога да изближе посматра узроке земљотреса. Године 1868, а 7 Фебруара месец је био много ближе земљи но иначе те по томе и његови упливи на земљу морали су бити јачи но иначе, Фалб је на то скренуо своју пажњу, и зајиста све новине донеше вести о разним понлавама. У исто време јавише са средње Рајне о земљотресу. Сад је Фалб почео да доводи у свезу иоједине узроке ма да до тада није био геолог. Из споменутих вести о земљотресу и поплавама извео је он своју теорију, која је међу тим још од пре више стотина година изречена но до сад још не доказана. Он скреће пажњу и на то да су земљотреси најчешћи у вулканским пределима. Даље говорник овако вели : земљотреси су вулканске подземне ерупције и за то наводи доказа из историје земљотреса нарочито из околине Везува. За тим је прешао на прилив и одлив и њиову зависност од положаја сунца и месеца и иоказао како већа близина месеца изазивље веће приливе ; за тим је изнео да сунце и месец упливишу на ваздух, на омотач

земљине кугле па је најпосле рекао, да се привлачно дјејство тих звезда простире и на унутрашњу растонљену масу земљину и тиме производи земљотрес.Из свега овога изводимо: Сви су се геолози поделили на два табора. .Једни оће да протумаче све земљотресе дјејством воде (нентунисте) а други дјејством ватре и растопљене унутрашњости земљине (плутонисте). Међу тим неуспешан би био сваки покушај свести све земљотресе на један једини узрок па ма који то био. Никако се не могу изгубити из вида све Физичке и хемијске снаге, које раде у земљиној кори Испирање или подлокавање поједнних брегова водом и њиово сурвавање исто је тако сигурно као и то да и месец и сунце унливишу својим привлачним снагама на земљину кору и течну масу њену. Исто тако и скупљање земљине коре и померање појединих њених слојева може изазвати земљотресе. Према томе не може се одобрати Хохштетеру н Суесу који саевим одричу сваки уплив сунца и месеца на земљотресе, али се не може ни Фалбова теорија сва примити т. ј. да таласањем или приливом и одл тј вом унутрашње течне масе земљине постају земљотреси. Само кад је говор о неком. извесном земљотресу, онда може бити дебате да ли је он постао усљед овог или оног узрока, али кад се говори о узроцима земљотреса у опште онда се морају узети у обзир сви горе поменути узроци и нентунске п плутонске природе. Ђ. IV!. Станојеви+1.

БЕхЛЕШ^Е О ПРОСВЕТИ И ШКО<ЛАМА

I ПРАВИхДА за полагање учитељског испита за оне који нису редовно свршили прописне школе Ради нолагања учитељског испита, на основу ј!-а 14 закона о устројству основних школа, министар просвете и црквоних послова прописује ова правила: Чл. 1. Они који нису свршили учитељску школу, богословију п вишу женску школу, а хоће да положе учитељски испит, имају се тога ради обратити министру просвете и црквених послова писменом молбом , којој ће приложити сведочанство о владању и ономе шта су учнли. На овај испит примаће се само они који су свршили нижу гимназију а од женских које су свршиле барем три разреда више женске школе или школу која толико знања даје, о чему ће проФесори испитачи своју оцену шрећи. Чл. 2. После тога министар ће их упутити у коју редовну основну школу у месту 1 де се налазе, да најмање три месеца редовно походе предавања и да се сами вежбају у школском раду. О томе имају такође поднети министарству сведочанство од дотичних учитеља , пре него што почну ис-

пити. Учитељ који ово сведочанство издаје дужан је у сведочанству и своју оцену о кандидатовом раду забелсжити. Чл. 3. Учитељски испит полаже се редовно у другој половипи месеш марта, маја и октобра сваке године. У случају ванредне потребе одредиће се време за полагање ових испита и осим овога времена нарочитим министарским решоњем , у коме ће се и та ванредна потреба изложити. Чл. 4. Испит се држи свагда у учитељској школи и у министаротву у Београду, где кад згодније буде, а испитују наставници учитељске школе сваки по своме предмету. Но професоре учнтељске школе из непедагошких предмета могу заменити и други стручни професори по одлуци и избору Главног Просветног Савета. Оцењивање на овом испиту бива онако као иа испиту зрелости у учигељској школи. Испиту увек присуствује мшшстарски изасланик. Чл. 5. Испит је усмен и писмен. Усмен испит полаже се из ових предмета: 1. Из науке хришћанске: библијска историја, катпхизис и познавање обреда. 2. Из сраског језика.: граматика. Из књижевности: народне умотворине и најпознатији српски пнсци и цесници , с објашњавањем чптаних