Prosvetni glasnik

ИСТОРИЈА

И 3 Е М Љ О П И С

„ У I течају IV разреда говориће се у кратко о овим старим народима: Израиљћанима, Вавидоњанима, Мисирдима, Персијанцима, Грцима н Римљанима, а детњег течаја о овим новим народима: Словенима, Маџарима, Румунима, Немцима, Французима, Инглизима, Талијанима, Шпанцима". Ето толико се само наређује, да се учн из опште историје. Требало би видети, шта је остало, што се неће учити?! Готово ништа. Учи се историја ошпта* само се наргђује, да се учи кратко. Али, како ћемо удесити ово кратко. Да узмемемо за пример старе Мисирце. Ко ће нам казати, како ћемо о њнма иредавати кратко! Ако хоћемо да кажемо што год о земљииггу старог Мисира, о уређењу те старе и славие државе, која је још и данас нредмет испнтивања и изучавања нсторичара, о реци Нилу, о кастама, о вери, о обичајима, о чувању мртвих тела итд. па баш и да не сноменемо име ни једног владаоца, опет то није кратко. Ако ово све не кажемо, онда нисмо учили о Мисирцима. Алн баш и да све овј исиричамо опет то није сувише дугачко, но да узмемо Римљане. 1\о ће скратити нространу историју старе римске империје? Шта да кажемо, шта ли да изоставимо? Бр)та н Колатина, Динцината, Сцеволу, Браћу Грахе итд. не можемо изоставити, јер то баш и јесу они узор карактери, којих ће жнвот .и рад будити и јачати у деце осећање љубави према своме народу. А и ко не бп споменуо мајку Корнелију, која за своје честите синове вели, да су јој накит, у времепу, кад је мода кићења била већ прешла од луксуза у лудоријуГ' Но износећи пред децу овако честите карактере, морамо им нзнети и нечестите. Пред суд деце треба да изиђу Сула, Нерон, Калигула и још који крвопија, јер ваља. будити у деци одвратност и гнушање према ономе што не ваља, као н љубав и саучешће према ономе, што је добро. Кад ово све изнесемо, онда пе може да буде кратко. Ово што важи за Миснрце и Гимљане, важи још впше за Грке, а тако исто и за остале, парочито новије народе. Тако излази да оно у раснореду кратко, пе вреди и да се при предавању историје опште пе може по њему нико управљати. Но осем овога има нешто, што је још важннје од онога „кратко". У III разреду изучисесамо земљонис домовпне, и по нужди и потреби земљопис балканског полуострва и више ништа. Деца не знају више ништа ни о једном данашњем народу и држави у Јеврони, а већ морају одмах у IV разреду да уче о Мисирцима. А где је Мисир ? Нико ваљда не мисли, да ће то деца знати, ако им се покаже та земља на карти, и ако она то на карти занамте. Казато је

већ, како се земљопис учи и како добијају истински иојмови. Тако пде и са сваком другом земљом. С тога ја држим, да треба ово радити. По што се при израђпвању наставиог нлана за основну школу имало у виду то, да је у четвртом разреду свршетак школовања за многе, па да за то морају учити и знати што год пз историје опште, а ни о чему другом нпје вођеао рачуна , то учење историје опа.те онако, како то нрописује распоред треба одбацпти. II ако би пристали на то, да се што год учи из ње, онда се ваља држати опште познатог начела, да се општа историја у осиовној школи учи у биограФијама, где ће се згодпо уилетати и живот онога парода пз когаје личносг. Оно се већ зна, да се учећи биографије појединих људи, не \ чи историја оншта, алн то и није цељ у осиовној школи, нарочито оваквој каква је наша, где се дешава да се много нречи предмети не раде како треба. БнограФије појединнх људи ваља да утичу на чвршћање карактера, на развиће мишљења п памћења у деце, н то је све. Друга је то ствар, кад би органнзација основне школе била друкчије: опда би се друкчије морало говорити о општој исторнји. При данашњој организацији, ми само са овакнм учењем оиште псторије мучнмо и моримо де.чу, а не постижемо никакву цељ. Но ако се баш хоће, да и овака основна школа не остане без икакве наставе из онште историје, онда може радити овако: Из исторнје старих Грка, по што је учена геограФија Грчке, могу се узети неколико бнограФија, као : Солон, Лихург, Л.еонида, Темистокло, Аристид итд. У жпвот тпх људи могу се згодно уилести обичаји, вера п живот Грка. Могла би се узети баограФија Александра Великог и казати згодао, како је Грчку иокорао и како је носле њега пала нод туђу власт. Али и ово, што велим, да треба узети једпно је ради оних лепих обичаја и великпх уснеха грчког народа у оном добу. Осем Тога може се говорити, и то ио што се изучи земљоиис Руснје п Аустраје, о Словенима у онште, на тек опда о Русима, Чесима, Пољацима, Хрватима и Бугарпма посебице Наравно свуда назити, да се не претрна материјал. И осем свега овога може се предавати о нроналаску штамне, барута, компаса и Америке. Иредавање о проналаску Амерпке може доћи тек другог течаја, кад деца на глобусу добро изуче о деловима света и главпим морима. Сумњам, да би се више што год могло учити у нашем четвртом разреду. ј^т, ^Алрковии.