Prosvetni glasnik

272

белешке 0 просбетн ш к 0 л а м а

по американској системи, да се горља даска диже и склапа. Почем у Белгији ие постоји школска обавеза, то сам особито био радознао, да видим , како стоји с одсуствнма дечијим, и зато сам се доиста ;'ако изнеиадио, кад ми показаше бележнице, у које се тако тачно и брижљиво уводе ђачки изостанци, и из којих се увер:'х, да деца не иду у школу пи мало неуредније иего у Немачкој, На сваки начин у школама у којима се пе плаћа школарина нма више изостапака; али ипак то није ништа тако зло, као што сс у Немачкој мисли, јер сваки ученик, који гође једном у школу , мора је уредно и походити. Ако изостане без оправдаља од стране родитеља онда се казни. Тако исто кажњава се, ако задопни од школе. У Белгнји се не доставља преко полицајпе власти, као у Немачкој, кад дете изостане од школе, већ кад год се деси такав случај , директор основпе школе пошље детињем оцу гатампану листу ове садржине : „ ј Есо1е Соттипа1е Рауап!е. Оа^епЛе. Уо1ге (Из . ... ез1 ак&епГ УеиИег (агге соппаИге 1е тоН( с1е се11е ађаепсе 1.е (Нгес1еиг Л\* Иди ако је дете изостало. оида се исто тако погпљс родитсљу цедуља, да јави, зашто се задоцнило од школс. На тај начин не могу деца изостајати од школе без знања родитсллког, а и на родитеље се чини притг*сак, да своју децу урсдио и тачно шиљу у гаколу. Распореди часова прописаии сузасвешколе п обсшени су о зиду у сваком разреду као и у Н>мачкој. Предмети се не разликују од оних који се у Пемачкој предају, само се випте времепа даје језику, а то с тога, што со уче два језика : Фламански и Француск". То јако отежава учење чнтања, а и целу ипетаву особито у млађим разредпма. У првом разреду учм сс све искључпво на Фламанском језнку и дсца уче читати из Ф1амапског буквзра; по већ у другом разреду долази франпуски језик, који се у трећем разреду на часовима читап.а по мало употребљава н као наставпн језик. У старијим разредима Фламански јсзик уступа све впгае места Француском језику и у најетаријем разреду пома више но три часа кад је читање; на свима осталим часовима предаје се све и једипо на ф ; анцуском језику. Читање се учи по пекој методи по гласовима, али та је њ"хова метода ни узми нп остави ио она наша стара мстода срицања по именима слова, јер се св ! сугласници пз' 0варају с неким помућеним гласником ко'и се чујо, па стојали у почетку или на крају слога или речи. Од скора почели су со јако паштити, као што ми рекоше, да заведу у Белгпји чисту гласовну методу. Наставни распоред из рачунања налик је са свим на распоред који постоји у Немачкој. Гимнастика се предаје у сваком разреду по 4 часа иедељно; махом се предузиуљу слободна вежбања. Ручпи се рад ради у женским школама и уређен је са свим методски као и у свакој доброј иемачкој основној школи. Наука хришћанска предаје се у сваком разреду по 3 часа недељно. Како је ту скоро црква у Белгији «Ваш син .... нијв у школц. Изводте јавнти зашто га немав. Директор Н.

одузела од учитеља то право да опи сами предају науку хришћанску и запретила, да ће анатемисати сваког учитсља, који со усуди продавати религпју у својој школи, то сс учитсљи налазе у врло незгодном положају, јер наука хришћанска мора се предавати у свакој школи. За сада су наредили, да сс катихизис и свсштена историја морају учити од речи до речи, а да учитељи нс смсју ништа објагањавати ни претрссати. У осталом у свнма се разредима и сада као и пре отпочињс учење молитвом од стране учитељеве. Што се тиче саме наставе, не може се о томе, а да човек не западне у једностраност', судити ио једној посети, па макар се том приликом и сви разреди обигали и видели. За то ћу се огранпчити само на оно гато ми јс пало у очн као подјелнако у свнма разрсдима. Попашањс ученичко у школи махом је лабавијс и немарљивије по у нас у Немачкој; вигас се пушта дсци на вољу и бел! ијски ђаци мање поштују своје учитеље но немачки ученици. Томе је узрок псшто тај, што тамо скоро нп један учитсљ нема у 1 рађанству ни издалека оног уважења и ауторнтета, као што га у Не ■ мачкој имају свп разредни учитслјИ . У Немачкој је доиста сваки учитсљ пешто више у очима својих ученика но у Бслгији, а то долази опст отуда, што у Белгији настава нема оноликог васпитпог значаја колико има у нас у Номачкој. Истпна и у иас има много шта да со понрави да не изгледа само с поља тако, као гато је истина и то, да со оно што је пајбоље и што може и треба да је права задаћа школина, не може тек на први поглед оиазитн и свакоме у очи пасти; ама у Белгијн је ипак у том обзиру мп го горе. Имао сам вољс, да разгледам што више дечпјих радова — опо мало што сам видсо, било је са свим добро — али то ми инјо било могуће, јор већи део дечијнх писмеиих састава и цртежа бејаше у— позорпшгу. Тамо је скоро Зио јавни исиит и дељено су наградо најбољим учсницима н ученицама, као што то бива сваке годнне с највећом свсчаношћу и уз сурадњу општннске власти. Али гптање је, који су то најбољи ученици ? Кад би се сам учптељ питао, хајде-де, али овдо је главно, да се дрно на бело изнссу на углед најсјајнији радови, — то сс у Белгији зове сопсоигз риђНс! (јавна утакмица !). Учитељи то и сами врло добро осећају, за то и већина од њих желе, да се заводе школска обавеза, како 0и били нсзависнији од публнке и како се не би морали освртатп на радозналост и оно што ће с поља упадати у очи светиии. „ПЈта ћу да радим," рсче мој љуба ни пратилац кад му изјавих своје чуђење о поменутим незгодама јавног награђмвања о испитима, — »кад је јавно мњење за то, а особито бага сада , кад гаколе, ко;има свештеници упрагљају, како би нам само конкурисалп, у том сбзиру чннс чнсто нев( рогатне ствари и у том погледу слушаЈу све што родитољи желе". РагШи сотте сћег поив! (Свуд као и у нас!). Кад бисмо једном дошли само до тога, да сс и од стране државе, и од стране цркве и гублике шиола не сматра друкчије но као школа и да се схваћа сааш оиако како је њена цељ и њен позив, онда би доиста то добро било и по Белгију и по Псмачку," (Б. В1.)

издаље и штам 1а државне штампарије у београду

О дговорни уредник О теван Д. П оповић