Prosvetni glasnik

Д Е С Е Т II II РАЗЛОМЦИ

291

нали су се за лекције, које су имали следећег дана. XXII — У чачанској нижој гиашазији нијебило ни обичних а још мање озбиљних непослушности код ђака. XXIII — Зграда је школска нова и одговара потреби. Књижница је у доста доброи стаљу. По струкама најбоље је заступљен језик Српски, јер у књижници има Миклошићевих и Даничићевих дела, а најслабије је заступљеиа природњачка струка, за што је учињен корак да се н то потреба подмири. У књижници има сада 302 дела са 355 свезака. Што се тиче кабинета за сад има око 70 справа за предавање популарне Фисике, минералошка збирка, коју допунује наставник Јестаственице нрикупљањем минерала из околине а тако ието и за Ботанику наставник прикупља и пресује биљке. За Хемију такође има најнужнијих справа и препарата, које би ваљало увећати ако се Хемија и даље предаје у нижој гимназији а сем тога ваља да се набаве и разни реагенси за опите.

Завршујући овај извештај потписани је мишлења: да се предмети неки не предају и у нижим и у вишим разредима гимназије као што је сада случа.ј са Историјом света и Природном науком, него да се у већем обиму предаје или у нижим или у вигаим разредима гимназије и онда неће бити потреба да се неки предмети у вишим разредима понављају. Сем овога потписани као старешина завода изјављује и од своје сгране да је веома потребно, да се што пре израде детаљни програми за све предмете, па да ое постигне једнообразност у настави, и тако ће пресгати разна тумачења и мишлења у коме би обиму један или други предмет ваљало предавати, јер једни наставници сада и сувише пространо раде свој предмет а други се ограничавају на најкраћи обим. Број 115 15. Јула 1880 године у Чачку. Директор чач. ниже гимпазије, Васа Филиповик

ДЕСЕТНИ РАЗЛОМЦИ Удсшено за предавања у средњиш школаша

(Илставлк УШ Одузимање Усмено 1. У једном стаклу има 0,4 литра зејтина. Одатле се одвади 0,1 литра. Еолико остаје? (4 десетине литра мање 1 десетина литра чини 3 десетине литра). 2. Колико је: 0 ,9 Ег. — 0 ,5 Кг. ? (0 ,4 Кг.). 5 ,8 М. — 3 ,5 м. ? (2 ,3 м.). 0 ,08 Ел. — 0 ,02 ЕлЈ (0 ,об Ел.). 0 ,55 "Г. — 0 ,44 Г. ? (0,11 Г.). 3. У једног човека има 12 ,5 динара. Одатле потроши 0,0 5 динара. Колико му остаје? [Од 12 дин. и 5 десетина динара можс се се одвадити 5 стотих делова од динара(5 пара); шта више од самих десетина дају се одвадити

стоти делови. Према томе 5 десетина мање 5 стотих делова биће: 50 стотих — 5 стотих = 45 стотих. Остаје дакле : 12 дин. и 45 стотих делова = 12,45 динара. 4. Колико је: 0, 3 Л. — 0 ,08 Л. ? (0 ,22 л.). 48 ,8 Кг. — 28,07 Кг. ? (20,73 Кг.). 0 ,0 Кг. — 0 ,005 Кг. ? 0 ,895 Кг.). 55 ,5 М. — 26 ,015 М. ? (29 ,485 м.). 5. У једној кеси има 1000 динара. Одатле се потроши 500 ,2 5 динара. Колико је у кеси новаца остало? [Кад се од 1000 дин. одвади 500 динара, остаје још 500 динара. Да би се одатле одвадило још 25 стотих делова динара (25 д. пара), треба од 500 динара одвадити 1 динар и променити га у 100 стотих делова (100 д. пара). Онда ће бити: сто стотих мање 25 стотих = 75 37'