Prosvetni glasnik

292

Д Е С Е Т Н

II Р А 3 .1 О 51 Ц И

стотих. Место 500 дин. биће 499 динара. Оетаје дакле у кеси: 499,75 динара). 6. Колико је : 1 дин. — 0 ,5 дин. ? (0 ,5 дин.). 1 ДИН. — 0 ,05? (0 ,95 дин.). 1 ДИН. — 0 ,75 ДИН. ? (0 ,25 ДИН.). 6 М. — 0 ,125 М. ? (5 ,875 М.). 10 Л. -— 0 ,005 Л. ? (9 ,995 л.). 7. У једном бурету има 50 ,0 5 литра вина. Одатле се одвади једном 24,5 литра. Колико је вина остало ? (Од 50 литара кад се одваде 24 литра, остаће 26 литара. Још ваља одвадити 5 десетина литра. Рад тога мора се 1 литар узети, и почем 1 литар износи 10 десетина, то ће остати 5 десетина, по што се одвади 5 десетина. И тако остаје свега: 25 литара, 5 десетина и 5 стотих делова. Или: може се 1 литар претворити у 100 стотих делова, а 5 десетина у 50 стотих делова. Кад се ка 100 стотих делова дода оних 5 стотих делова, што се налази у умаљенику, онда износи свега 105 стотих делова. Одатле, кад се одвади 50 стотих делова, остаће 55 стотих делова. Остаје дакле : 25 литара и 55 стотих делова литра = 25,5 5 л.]. 8. Колико је: 10 .08 ДИН. — 0 ,5 ДИН.? (9 ,58 дин.). 45 .009 М. — 10 ,2 М.? (34 ,809 м.). Писмено 9. Један бачени камен прејурио је у првом секунду 5 ,8 метра простора, а у другом секунду опала му је брзина за 0,515 метра. Колико је прејурио другог секунда? 5 ,8 — 0 ,515 = 5 ,800 — 0 ,51 5 = 5 ,275 М.

10. Колико је :

I 505 ,135 —

496 ,078

= ?

86 ,4725 —

59 ,2345

— ?

II 424 ,8

419 ,05

= ?

С424 ,8о —

419 ,05

= 5 ,7 5).

2468 ,05 —

975 ,025

= ?

(2468 ,050 —

975 ,025

= 1493 ,025).

III 4000

2576 ,35

= ? (1423 ,65).

1881 —

599 ,0175

= ? (1281 ,9825)

IV 755 ,0005—

166 ,2

= ?

755 ,0005 —

166 ,2000

= 588 ,8005.)

478 ,468 - 296 ,99 = ? (478 ,468 — 296 ,990 = 181 ,478). 11. Као што се одавде види, има у главноме четири врсте задатака приликом одузимања десетних разломака. Прва се врста односи на случајеве, кад су умаљеник и умалитељ подједнаких делова (именитеља), а остале три односе ее на случајеве, кад нису. У другој су врсти такви задаци, где еу умалитељеви делови мањи од умаљеникових делова. Трећа ее врста односи на случајеве, кад у умаљенику стоје само целине, а у умалитељу и целине и делови. Најиосле, у четвртој еу врсти задаци, у којих еу умалитељеви делови већи од умаљеникових делова. Што се тиче начина регаавања, тај је готово онај исти који постоји и за одузимање целих бројења. Ако су задаци онакви, као у првој врсти, онда ее целине одузимљу од целина, а делови од делова. Ако су задаци онакви, као што су у другој врсти, онда ее у умаљенику морају задани делови довести на онакве какви су у умалитељу, а то се постизава дописивањем нула с десне стране у умаљенику. (Ово се може и замислити, а не свакад баш и извршити). Кад наетупе случајеви треће врсте, онда се од целина умаљеникових мора узајмити 1 и претворити у оне делове који су задати у умалитељу, па онда одузимање извршити. Задаци четврте врсте слични су са задацима друге врсте, јер се и ту морају разломци доводити на једнаке именитеље, а то ће се постићи дописивањем нула с десне стране у — умалитељу. * Задаци из сабирања и одузимања десетних разломака *) 1. Један је златар помешао 185,5 грама злата, 124 ,55 грама сребра и 5 ,0125 грама бакра. Приликом топљења пропало је 3,457 5 грама (тежине). Колико износи смеса? 2. У једном сандуку било је 185,5 Кг. које шећера, које даре. Одатле се прода једном 25,75 Кг., други пут 36 ,8 Кг. и трећи пут 38 ,375 Кг. шећера. Остало је још чиста шећера 86 ,145 Кг. Колико је даре у том сандуку ? 3. Оба ледена појаса земљина износе 0 ,0826 од целе земљине површине. Жарки појае - изноеи *) Скоро сви ови задаци расправљају се иисмено.