Prosvetni glasnik
303
11о Факултетима издато је благодејаи цима и то у Факултету свнма у средњу руку једиоме д и н а 1 ј а техничком. . . 640,19 35,56 правном . . . 2*135,35 30,08 философском . 2-378,32 24,77 Буџетом за 1875 — 70 рачунску годину одобрено је на пздржавање Велике шкоде 112 407 динара, и то: на нлату проФесора 103.313,40 дии. „ нриправнике ироФесорске . 2.273,40 , „ екскурзије . 1. 768,20 „ , ботаничку башту .... 5 052,00 „ Ако додамо овде и оно што је издато на име бдагодејања у 5.153,86 „ онда имамо свега 117.560,86 1 Кад се тај издатак иодели са бројем ђака, који су Велику шкоду свршиди, онда додази на једног у средњу руку по 794,33 динара. Богословија У 1875—76 школској години, имала је богословија два одељења .Наставника бидо је 29. и то : у I. одељ . у II одкљ, свегл Ректор . . 1 I 2 2 ПроФесора . 9 2 11 Супленат 1 — 1 11редавача ... 6 7 13 Учитеља вештина . — 1 1 Вероучитеља — 1 1 Свега . . 17 12 29 Свако одељење богословије пмало је по четири разреда.
1 Овој суми трзба додати још и нздатак на ллату послушитеља и на канцеларпјске трошкове. 2 Управителг.
Број ђака био је овај : У ГАЗГЕДУ У ПОЧЕТКУ ГОДИНЕ НА КГЛЈУ ГОДИНЕ I ОДЕЉ. II ОДЕЉ. СВЕГА I ОДЕЉ. II ОДЕЉ. СВЕГА
првом . .
48
22 70
43
21
64
другом .
35
34 69
31
34
65
трећем . . .
33
34 67
32
33
65
четвртом
34
8 42
33
7
40
Свега
150
98 248
139
95
234
Од 100 уписаних ђака
свршило
је
У ОДЕЉЕЊУ
ГАЗГЕД :
I.
II.
СВЕГА
први
89,58
95,45
91,43
ч
други
88,57
100,00
94,20
троћи
96,97
97,06
97,01
четврти . .
97,06
87,50
95,24
Свега
92,67
96,94
94,36
Школу је
оставило : У ОДЕЉЕЊУ
I.
II. СВЕГА ОД 100 УПИСАНИХ
због болести
1
—
1
0,40
„ смрти
—
1
1
0,40
било искључено
4
—
4
1,61
из раз. узрока
6
2
8
3.2
Свега
11
3
14
3,64
Од уписанпх ђака бпдо је У ОДЕЉЕЊУ
110 уЗГАСТу
I.
II.
СВЕГА
ПГОЦЕНАТ
у 12 години
—
3
3
1.21
» 13
V •
—
6
6
2.42
, 14
V •
—
10
10
4,03
, 15
V '
—
29
29
11,69
, 16
П '
20
16
36
14,52
„ 17
п •
. 29
9
38
15,32
, 18
п *
. 25
8
33
13,31
„ 19
» *
26
6
32
12,90
, 20
•п •
16
3
19
7,66
аријих
п •
34
8
42
16,94
Свега
150
98
248
100,00
(Наставиће се).
ХРОНИКА VIII Човек и артија — Течан ваздух — Облик ћелијчиог ткања — Сунчани мотор — Фономотор
Историја артије јесте у исти мах и историја човечанства. Без артпје вештина штамнања књига не би била ни од какве важности. Ополика култура и нанредак јевропских народа, — као што то видимо у науци, вештинама и индустрији — не би никад достигла тај ступањ, да није било артије; артија је први телегра® са којим су народи на земљи онштиди на врло лак начин једни с другима, помоћу које су своје мисди и открића саопштавали. Потрошња
артиЈе је природно мерило за умну снагу некога народа, као што је потрошња гвожђа мерило за технички ступањ и као што, вели Либиг, годишња потрошња саиуна ноказује онште културно стање једнога народа. Но ннје од намтивека било тако као данас, да је човек могао за неколнко пара да купи артије; стари народи нису знали ништа за артију. Ако се вратимо на прве почетке човечије кудтуре, виднћемо,