Prosvetni glasnik

ИЗВЕШТЛЈ Г.

МВДЛНОВАЧКЕ

Г И М НАЗИОЕСКЕ РЕ А Л К Е

327

ник увек, сам собом уноси живот и лакоћу у најсувонарније и најтеже ствари. Наставни нредмети скоро сви, предавани су по ручним штампаним књигама и то : 1., Наук а хригићанска, у I разреду ио књизи: „Црквена историја старога и новога завета". У II разреду по књизи: „Х.ришћански катихизис, православно источне пркве, за српску младеж средњих школа. Преведено с руског 61 издања." 2., Сриски језик, у I и II разр. по књижицама: „Српска граматика за ниже гимназије и реалке у кнежевини Србији саставио Ст. НоваковиК." Ва ерпски језик служио се предавач и другим одаранијим делима из наше књижевности. Ученици оба разреда имали су као ручну књигу за српски језик „Српску читанку" од Ст. Новаковића. 3., Звмљоии с, предаван је и у I и у II разреду по књизи : „ГеограФија за средње школе, израдио Драгашевић." 4., Немачки језик , у I разр. деца су имала као ручну књигу: „Немачви буквар, за I разр. гимназија и реалака." Овом су се књигом користила деца, док су научила тачно да читају и да пигау, а дотле су је и прешли сву у накрс. Ва тим је оно друго време употребљено на изучавање језика, по лекцијама и материјалу, које је сам предавач овог предмета удесио за ученике . . . . У II разреду свршен је „Траут" и израћени су ло два пут сви задаци у њему, па су онда деца читала прве три главе на немачком језику из „Новог завета". И ове три главе из еванђеља преведене су и материјал у њима обраћен онако, како то тражи паучна педагогија да се уче и предају страни језици. 5., Рачун, предаван је слободно без књиге. Деца су имала као ручне књиге рачуницу од Мочника. Али предавач рачуна одузео је свој деци ове књиге, па је по програму сам бирао и удешавао материјал (задатке) и прелазио оно што је прописано. Деца еу имала само светчице у које су бележила у изводу (еистеми) оно што су ново научила, са по једним задатком за опо правило. Сем овога сваки је ученик имао књижице (свеске) у којима је домаће зададке радио. Књиге

су узете 1,ацима из многих разлога, који се не могу овде набрајати. Најглавније је то, да је предавач овог предмета био а рпоп тврдо убећен, да ће се већи резултат поетићи, ако се буде учио без вњиге рачун, и, ако се он буде трудио и спремао да као жива књига замени мртву рачуницу. 6., Биљарство и наука о искоиима, предавање су обе по књигама, које су према Дру А. Покорноме израђене за наше школе од г. Ј. Пецића. У овим двема дисциплинама врло се мало оступало од ручних књига. Диктирања није било сем мало нешто из „Српског језика 0 и то из првог дела граматике. Из осгалих предмета пије ништа диктирано, до што су по неке и неке ствари, до којих се дошло у школи као правила и резултата из рачуна, немачког језика и т. д. прибележаване од ученика у њине свешчице, без диктирања, — већ онако слободно како је сваки умео. Деца су ева имала уза сваку ручну књигу и сашивену књижицу у коју су бележили есенцију онога што је на часу пређено са голим појмовима (екелетом) од садржине. Ово је покушај да се уведе у наставу „Задаћна књига — Аи^аћепћисћ" као најпаметније средство за ламћење и репетицију. Из „Српског језика" и „Рачуна" давани су задаци најмање по један пут недељно и то редовно. Из Немачког језика давани су редовно четири пута недељно у сваком разреду. Из осгалих нредмета, са задацима било се штедљиво и давани су кад је баш очевидна потреба била. Ево по неки задатак из пеких предмета : Из Рачуна: Како стоји грам према драму и обратно, кад кнлограм има 312-5 драма а ока 400 драма ? (I разр.). Неки коњаник преће за сат 5 | 8 миље, за које ће време 30 миља прећн ? (II разр.) Колико треба квадратних плоча (плоча у четврт) од једног десиметра, те да се патоше један трг, који је дугачак 105.2 м. а широк половнпу дуашне своје ? Колико ће се пута окренути точак некнх кола од Милановца до Чачка, кад је одстојање ове две вароши 15 километара, а пречник точка износи 2.35 м (II разр. из разломака). Из Немачког: „У трећој глави новог завета пише. како је ,Тован Крститељ крстио Исуса Христа. То се прича овако : Св. Јован Крститељ беше прво