Prosvetni glasnik

32 8 ИЗВЕШТАЈ г.

у пуствњп. Из пустиње дође он у Гадидеју на онда на реку Јордан. Он цроповедаше свуда. К њему долазаше народ из вароши Јерусалима, из Гадидеје и из свих земаља око Јордана. К њему дође старо и мдадо, богато и сирото, ведико и мадо : старци, жене, деца и девојке. Сви ови људи исповедише своје грехе и Јован их Крститељ кршђаваше са водом." (Ово је српски диктат, који ученици из II разр. имају да преведу код куће као задатак). Из земљописа: в 3а што се кдима у Азијн битпо раздикује од кдиме у Јевропи, и за што је кдима у Азији онако раздична т. ј. неједнака на појединим местима ?" (I разр.) Кроз које земље протиче Дунав и која се доњих и колико користи Дунавом ? (II разр ) Из минералогије : Који су ископи иреставници тврдоћа у скали тврдоће ? Како стоје цене злата, сребра п платине међу собом, са примером једним ? Колико има кристалних система ? Чиме се разликују прве три системе међу собом и који ископи додазе у њих као иреставнице (репрезентанти) ? Из биљарства : Које биљке цветају у месецу Мају ? Од којих се биљака једе кореп ? Шта се зове културно биље и које биљке додазе овде ? ек. Поправка задатака вршена је ко расиису од 19 Децембра 1866 г. бр. 3712. Где је требало и ка-д се могла да врши коректура задатака боље и сувремепије, она је и вршена. Тек махом није ни из једног предмета учињена ни најмања омашка о горњи распис. Шта више чињено је више но што се тражи. Од предавања науке хришћанске није опажен уплив на дух и морал ђака. Ни.је опажен, нити ће се игде опазити, докле се год овако буде предавала наука хришћанска. Да је ово овако, сведочи нам сав наши нови појас. Са каквим хришћанским знањем и врлинама излази он из школе? Ово не треба коментарисати, то сви знамо. Ништа више, но се само сетимо, како је игало наше хришћанеко (религијозно) образовање. Наша омладина прође кроз школу учећи 10—12 година науку хришђанску па на свршетку свог школовања ни стече толико хришћанске смерности и трпљивости религијозне, да не говори бар људима који верују, да не говори њима, како је цела зграда божанства пука паучина, исплетена мзштом човечијом. Може се често, и то врло често, наћи гаколован човек где безазорно без аргумената негира најделикатније и најзамргаеније ствари, на којима су се кршили и

ГИМНАЗИЈЕСКЕ РЕ\ЛКЕ

сатирали толики ђенијални мислиоци целог света. Рекао би неко, да је ово напредак; да је ово превага или јачи утицај оних. наука, које стоје у опреци са науком хришћанском, —на образовање и иравац мишљења код омладнне. Али све је пре, а ово није. А ако случајио и где јесте, онда је сам систем предавања науке хришћанске наонослен. Ово ће и бити; и све што се пе виђа никавва успеха од учења науке хришћанске, крива је сама система науке хришћанске, како се она по нашим школама предај:. Да кажем у кратко: шта не ваља у предавању науке хришћанске и казо би га требало заменути бољим Прво и ирво, даиашње књиге из којих се „учи" наука хригаћанска треба истурити из школе. Оа истурањем књига ослободила би се школа с једне стране катехетичне методе, која се најупорније новлачи у овом, овако важном предмету; а која је је осућеиа науком на изгнанство. С друге стране пак и сами наставници науке хришћанске — ма колико неуки и невешти — навикли би се лакше на наметнију методу, кад само нису оваким књигама (и шормама) везани. За потврду овога ево само два питања и одговора из „хришћанског катихизиса православне грчке цркве", која се учи у II разр, средњих школа. „Пит. Какав одношај има ова нраодредба Божја према свнма људнма у опште, а какав према појединим људима па по се ? „ОсЗг." Бог је све људе одредио за бдаженство , па с тога је заиста свима и даровао предупређујућа благодетна н поуздана сретства, помоћу којпх свн људи могу достићи блаженство ; на по се одређени су за блаженство они људи, који драговољно примају благодет, коју бог дарује, и који употребљавају она сретства, коју су дарована нама за епасење, и који у животу своме оним иутем иду, који је Бог ноказао као пут који води бдагкенству." (34 стр.). „ Пит. Шта значи веровати у цркву ?® Ђ Одг. Веровати у цркву значн, смерно частвовати истиниту христову цркву п нокоравата се њеном учењу и заповестима, са уверењем, да се у њој находи, управља и дејствује спасавајућа благодет коју издива једина вечна гдава црквеГоспод наш Исус Христа," (64 стр)* Ако и први и другиодгЈВор разумеју ученици у II разр., онда се они слободно могу звати доктори теологије. Ја, исврепо да признам, не разумемсмисао, ова два одговара. А како јб ђацима, кад морају

МИЛАНОВАЧКЕ