Prosvetni glasnik

466

ИЗВЕШТАЈ ИЗАСЛАНИКЛ О СРЕДЊИМ ШКОЛАМА

дело. Детаљан програм регулише само у неколико јединства наставе, али не потпуно, нити се програмом осигурава интензивност саме наставе; јер најзад од самог наставника зависи колико ће живота унети у сам програм. Школско дело уклања ову разноликост и непотпуност наставе, која би се могла јавити усљед различитог индивидуалног гледишта наставника. Овакво дело користило би нарочито с тога, што данашњи наставници нису сви стручни у тој науци. 5. Да се збирке хемијске, према програму, попуне препаратима, апаратима и материјалом, што је нужно за хемијску наставу. Овоје необходно потребно за повољан успех хемијске наставе; јер се помоћу опита иредстављају очигледно процеси хемијски, а — Н

помоћу препарата показују се поједини продукти хемијски. 6. Да се у гимназији полаже испити зрелости и из хемије, те би ђаци и на тај предмет већу пажњу обраћали. Испит зрелости из хемије може се с правом тражити, кад се већ испит зрелотти полаже из многих наука, којима је хемија једна од основних наука. 7. Да се хемијска настава поверава само онима наставницима, који су проФесорски испит положили. 1 јула 1881 год. у Београду, ПроФвсор велике школе р. ЈА. ј Лозанић.

ИЗВЕШТАЈ И ШКОЛСНИХ НАДЗОРНИИА. О испитима у основним ни^олама за 1880-81 школску годину

I ИЗВЕШТАЈ Г. др. Николе Ј. Петрови^а, секретара министарства просвете и црквених посдова о испитима у београдским основним школама.* Господине мииистре Од 5 па до 22 јуна ове године , прегледао сам београдске основне школе , које сте ми изволели одредити писмом вашим од 18 маја П№ 3036. Због болести нисам стигао ди прегледам I и II разред источно-врачарске женске школе. Што се наставе у опште тиче, она је разнолика. У једним школама огледа се механичко учење у свима предметима, у другима види се да су учитељи сузбијали механизам, али само у неких својих ученика имали су резултата. Већина деце врло се тешко навикава на учење по казивању или иричању. Књига је скоро једини путевођа за наставу и у основној школи. Слабо је где ишло и васпитање уз наставу. Изгледа као да је само маса знања цељ учења у основној школи. На васпитну страну наставе мало се пазило. У вежбаоници учитељске школе нашао сам да су учитељи у неким и неким лепим причама обраћали пажњу и на морално васпитање Том приликом приметио сам да се деца врло интересују за таке приче. На васпитну страну наставе, требало би обраћати Палилулоким школама, ввжбаоници учитељскв ц више исенске шкЈле & источно -врачарске женске школе,

већу пажњу. Тек васпитном наставом, основна је школа кадра, да изврши своју велику мисију. Велика сметња за наставу у основној школи јесте неудесна школска литература. За сваки предмет имају деца наштапану књигу, из које им се задају лекције. У нас је, истина, и до сад писано противу школских књига, онаквих какве су, и захтевано да се бољима замену. Но ја бих желео, да се, ван читанке и буквара, све остале књиге избаце из основне школе. Од књига које се као наставни предмети находе у основној школи, има више штете но користи. Штете су у главноме ове: 1. Имајући у основној школи књигу за сваки предмет, учењу на памет широм су отворена врата. Дете учи од речи до речи оно што је у књизи наштампано. Учитељ пак иаходи у књизи целокупан предмет; он није обавезан да више чему научи ђаке своје. Ако није довољно спремаи , он се без књига маћи не може. Је ли пак сиреман а десио се нерадник, књига ће заменити учитеља. 2. Учењем из књиге настава губи све оно што може бити корисно по основну школу, јер сама књига није кадра да васпитава. Где се учи из књиге од речи до речи ту о васпитању нема ни помена. 3. Књигу може одрасли да заволе са њене садржине, јер у њега има и стрлљења и воље за читање. У детета свега тога нема. Детету треба омилити књигу. Ако књига није својом садржином подесна за дечији ум и његово схвптање , ако учитељ нема начина да евојим ученицима књигу омили, но их упу-