Prosvetni glasnik

502

ИЗВЕШТАЈИ ШК0/1СКИХ НАДЗОРНИКА о исаитима у основним ш^олама за 1880-81 школску годииу

I ЖЗВЕШТА-Ј Г. Милована Маринковића, днректора ниже неготинске гимназије о стању основних шкода у округу крајинскоп

аослова. 14 маја о. г. основне школе у

I. министру пр осввте и црквених Поводом заповссти г. министра од П. Бр. 297 8 да прегледам личио срезовима: брзопаланачком, поречкорсчком и кључком крајин. округа, варошима: Мајданпеку и Неготину начинио сам распоред и по њему гај лреглсд готово тачно и извршио. По томе отпочео сам прегледање 2 јуна о. г. а довршио 27 и. мес. За то време оценио сам 4 5 учитеља и учОтељака и посетио 3 7 осн. школа. Међу овима се налази шест школа женских. Нисам прегледао школу у Петровом селу за то, што је затворена још у почетку шк. године. Увиђајући да од правилног и озбиљног прегледа осн. школа зависи не само материјалан напредак учитеља и будућност крепке и здраве неставе у нас него — ако смем рећи — и васколико иапредовање наше, старао сам се да стрпљивим и тихим прегледом садањега стања школе покажем и наставницима и осталим присутницима ка испита ону озбиљност и издрживост у раду, коју овај посао захтева а чим се у исто доба подиже доста закржљали углед овога пословања. Према томе а гледајући на време, које ми је унапред прорачуњено било за бављење код школа (или учигеља), осетив нешто и недовољности његове за потпуно унознавање свију прилика, у којима се настава и наставници налазе — провео сам у средњу руку 4—5 часова код једне половине школа док код друге половине то време износи више од 12 часова псти ред. То последње долази од преноћивања. По себи ће се разумети, да за тачну и потпуну оцену локалних прилика, које знатно утичу на наставу, треба много времена јер ове прилике нису једнаке нити се могу уједначити. Ради лакшег излагана и прегледања стања наставе у овом крају а држећи се упуства, које ми је за тај посао послато, поделићу овај извештај на троје. I. Настава у оагите, обрада њење грађе, оишти усиех, деца и (оделито је написано) учитељи. а. Расноредом од 1871 год. означена је сва наставна грађа за сваки разред посебице. Уза тај распоред додато је упуство, како треба са том грађом упознавати децу, а осим њега издавате су овда онда ручне књиге учитељима за разне науке као упуство за предавање. Приметио сам да велики број учитеља

не само распоред не зна него није се ни упуства држао па ни читао. Доста их је који изјављују да им је све познато и да су читали. б. Код наставне граће појединих предмета радило се у најширем нрегледу овако: 1. Сраски језик — најлошије напредује. Обично су учитељи у овом предмету теорисали, па нонегде и до највећих Финоћа не гледајући на жш>и говор, који би им рад олакшао, и веома мало осврћући се на-њ у другим наукама. Сами учитељи не владаху колико треба знањем срп. језика, а доста их има, који не распознају добро ни врсте речи. — Ретки су који обрађиваху логички пословице и загонетке; а познато је, како оне јако утичу на васпитање и како се у њима сачувало много-годишње народно искуство и поређење. Најслабије су деца у опште распознавала речи. — Писање је добро. — Читанке и друге ручне књиге за децу треба печатати крупнијим словима. 2. Рачун — је мало сретнији од језика. У овој је настави већина учитеља на пола пута што се метода тиче. Ако је рађено усмено, није писмено^ или обрнуто. Поред тога одвећ много учитеља има, који показаше крајњу неизвежбаност у овој настави. Од тога се опажаше код деце тромост, која долази до савршеног незнања. Најлошије стоји са овом наставом у III разреду, а у ж. школама и у IV раз. Учитељи и учитељке вежбали су децу рачунима правила тројна и сразмере, али на веома механичан начии. Приметио сам код неколицине, да ни .сами не знају оно, што деци показују. У опште учитељи радо обилазе расиоред у овој настави радећи са децом I раз. са бројев. преко 10 и 20 до 100, радећи са децом II раз. преко 100 до 1000, а са децом III разреда не знају за границе. Где год се тако радило нашао сам највећу непоузданост. Особито је за хвалу што већина школа има рачунаљке, али доста има учитеља који још не умеју њоме да обучавају децу. 3. Домовина и сиет не показује се свуда како би по упуствима очекивати требало. Једни учитељи показују само околину школску и ствари из ње: други показују срез. округ и т. д. у лабавој свези са шк. околином; трећи се не осврћу на васиону, и ако су што од тога показивали, тако је траљаво да деца не знају најобичније појаве н. пр. дан и ноћ од чега бивају ит. д. Има и таквих учитеља који нису ни обучавали децу у тој настави. Осим тога, ако су деца знала за брда, реке, места ит. д. свога округа на памет, нису знали то да покажу и на мапи , јер их учитељ није томе вежбао. У већине .је учитеља метод у овој настави механичан. Неколико је учитеља покушавало да обучава децу цртању карата , али је то био више Формалан него логичаа рад, јер, кад питах децу да објасне неке ствари на њима, не могоше то -учинити а један учи-