Prosvetni glasnik

ИЗВЕШТАЈИ ШКОЛСКИХ НАДЗОРНИКА

503

тељ отворено и изјави, да су деца само цртала а нису обучавана да покажу то што су радила. 4. Земљоаис и истороја — нису у настави спајани, него су показивата оба предмета посебице без свезе једнога с другим. Познато је да историја без земљописа нема вредности. Веома мало учитеља показа доследности у предавању ова два предмета. Предавање је изземљописа било махом механичко, јер деца не знадоше да граде разлику у растојању, површини и т. д. Ово је дошло отуда што настава иије вођена од места у коме дете живи, па шире., и шире до одређених распоредом граница. Тако је и са народном историјом. Историјске личности и радње њихове нису везате за место, него еу деци позната на памет механичким путем. Учитељ у Корбову показао је праву вештину спојивши историју са земљописом тако згодно, да |е децу милина чути са колико ватре и одушевљења причају и описују места и лица. Он је згодно уткао у ово причање и народне песме, 5. Природа не може се издвојити из општега до сад већ пеказатог начина предавања. Место метала, камења, биља и животиња, што се у дечијој околани налази полажаху учитељи са питањима о научној подели н. пр. животиња, о сисарима, конитарима и т. д. о подели природе на три царства и још апстрактнијим појмовима. Мало је учитеља (7 —8,) који имађаху з бирчице минерала и биља, а ситних животињица — нико. Ноловина школа имађаше за овај посао »шрајберове слике животиња и биља«. — У ово настави учињен је, без сумње, напредак према рани јем стању самим тим, што су унесена горња учила у школу, која знатно олакшавају наставу. Набавкаје ових учила извршена, како сам сазнао, у овој школ. години. Па и поред тога било је учитеља, који су на испиту из књиге испитивали децу. 6. Настава из веронаупе врши се најзастарелијом методом. Учитељи, рутинисте: не могу да се одмакну од књиге. Било их је таких, који су се и књигом послужили за пропитивање. Ради угледа да наведем неколико примера из учитељских питања и дечијих одговора: — Учитељ : »0 чему говори глава четврта?« — Дете: »о вери«. — Учитељ: ,Шта је то вера« ? —Дете : »вера је дар божији ит. д.« Или': Учитељ : »Како се дели црквена историја ?« — Дете »на стари и нови завет« ит. д. Тако је радила већина учитеља, што долази од неспреме а још више невештине. Не може се многима рећи да су били лењи, јер се опажа велики труд, који би бољим успехом уродио на вештији начин обучавања. Ј I раз. учење молитава на руско-словенском (црквеном) језику толико је деци мучно у свима, а на-

рочито у овом крају, да би најпаметније и најбоље било да се уче само на српском језику без текста словенског. Оамо у две — три школе приметихда су учитељи тако радили, разуме се, са зебњом, да због тога не изазову читаву грају свога надзорника, као што је то — тврдише неки — у више прилика и бивало 7 Поуке о чувању здрлвља нису давате онако како би требало очекивати. Требало би сваком приликом уп.ућивати децу како ће било поједине делове свога тела, било у опште тело неговати и чувати. То је најлакше чинити приликом читања појединих комада из читанчице. Па жалост, то се обрађивало самостално као специјалан предмет без свезе са другим предметима. Тражио сам код више учитеља да веже поуку о здрављу са прочитаном речју иа жеља већином остаде и даље жеља. Како се у овом погледу поступало најбоље се види из здравља ђачади. По варошима и где којим селима беху деца чиста, светла изгледа, чила и здрава. Нећу погрешати ако кажем да у више од 20 школа беху деца прљава, слабуњава краства, боловала су многа од богиња, гука, кашља и т. д. Овој настави требало би много више пажње поклонити но што се до сад чинило. Само здрава деца могу напредовати свестрано. 8. У телесном вежбању — нашао сам веома слабу изведабаност. Ова се вештина показивала само за испит, а не као важна радња, после дугог седења, за телесно развиће дечије. Већина учитеља на њу гледа — како ми се чини — као на луксуз. Она је распојредом прописана три пут недељно. Па како је намењена поред друге цељи и за одмор мозга, то би најпаметније било прописати за њу свакидање вежбање бар по пола час. Могло би се баш наредити и међу којим часовима да се држи. На тај начин и учитељи би на њу друкчије гледали. Осим тога ваљало би забранити са свим рекове, барне ит. д. вештачке справе. Јер има има учитеља, који мисле да је само са тим справама ираво вежбање телесно, а не знају, да су оне згодне само за одраслу младеж. Треба упутити учтеље да набаве »Ђимнастичке игре »од Ђ. Глибоњског и наредити да се држе тачно тога упуства за ову наставу. 9. Певању би требало за ове крајеве обратити већу пажњу него за друге. То не вреди само за црквено него и за народно певање. У свакој сам школи тражио обе врсте певања па нашао, да је народно певање већином неприродно а црквено да је извежбаније од првога. Важно би било, изабрати и препоручити учитељима песме, јер у избору они чине вилике погрешке. Кад се узме у обзир све оно, што сам казао о настави и обрађивању њене гређе, па се томе дода