Prosvetni glasnik

506

ИЗВЕШТАЈИ ШКОЛСКИХ НАДЗОРНИКА

мало тешко пало, да шиље у школу и одраолу децу. Међу тим редовним ђацима био би поред летњих Ферија у јулу још и јануар као зимње Ферије одређен. А да не би услед тога редовни ђаци много издангубили, могао би се са свим укинути онај распуст од 7 дана за виноградску бербу и смањити распуст о Божићу од 9 и о Васкресенију од 8 на 5 дана. Нејаким редовним ђацима олакшало би се овим зимњим Феријама у томе, што не би морали по љутој јануарској зими често из доста удаљених места у школу долазити. За време тих зимњих Ферија учитељ би држао поновна предавања оним свршеним ђацима бар из свију главнијих предмета, као што су наука хришћанска, читање, писање, рачун и појање. На тај начин, мислим, да би се поуздано спречило заборављање бар главнијих предмета основне школе, једно што би се приликом редовнога учења боље изучило, а друго што би се после кроз шест година понављало. 2. У неким основним школама, које сам ове године походио, није било трећега разреда. Изузимајући школе у Борку и В. Оелу, које су, како ми рекоше истом пре две године прорадиле, одговорност за ово пада на дотичне учитеље, садање или лањске. Они су оставили скоро све ђаке, који су лане у другом разреду били, да понављају разред, под изговором.да нису Довољно спремни за старији разред. Али мени се чини да они тако раде поглавито с тога, да скину са себе терет предавања у трећем разреду, у ком и онако има највише и најтежих предмета, и да с омало труда створе себи доста ђака у осталим разредима, како би добили што бољу оцену. Ја сам при давању оцене узимао оваке поступке од стране учитеља у јаку отежицу. Међу тим, колико ми је познато, не има никакве наредбе у овом погледу, него је превођење ученика из разреда у разред остављено са свим на вољу и увиђавност учитељску. Ако тако и даље остане, може се дочекати, да мало по мало наше основне школе сеоске- од три разреда спадну на два и један. Врло би дакле потребно било, да господин министар изволи наредити свима учитељима, да у напредак не смеју оставити од реда ђаке, да понављају разред, него највише једну трећину од целога броја ђака, што се у једном разреду уче. 3. Да би се тачно ухватити могао број ђака који су школу почели, добро би било, да у напредак попис деце за школу врши комисија, коју би састављали један чиновник среске власти, месни учитељ и свештеник и два општинска одборника или њихова заменика. Списак за школу пописане деце ваљало би начинити у неколико равногласних егземплара, од

којих би се предао један среској каицеларији, један општинском суду или ако их више у школској!општини има , сваком по један дотичном учитељу. Учитељ би био дужан да ноднесе ревизору овај сиисак, како би се могло контроловати, колико је деце за школу пописано и јесу ли сви уписани у протокол уведени. Још је теже ухватити тачан рачун о томе, колико је ученика школу свршило. У распису од 21 авг. 1869 год. Бр. 3645. стоји, да се она деца имају сматрати као да су свршила школу, која су целе године долазила школи, па ма на свршетку године и не издржала такав испит, да могу прећи у старији разред. Али овим није ништа казано, има лп ко права да у течају школске године испише ђака, из којих се узрока може ђак исписати, за колико се дневних изостанака из школе исписује, хоће ли му изостанке моћи да оправда н. пр. болест његова или блиских сродника његових и. т. д. 4. Многи учитељи нису водили дневника предавања, ни списка каштигованих ђака, изговарајући се или да нису имали времена за то, или да се то не може у вишеразредној школи извршити, или најпосле да нису вешти томе послу. По мојем мишљењу трсбало је давно укинути вођење тога дневника и списка као просту Формалност, кад се узме у обзир, какоје тешко управо немогућно контроловати, да ли је све преко године онако и рађено, како је тамо записано. Али ако се ипак налази, да је потребно, да то и даље буде једна од дужности учитељевих, опда би се много олакшало сеоским учитељима и рад њихов уједпачио, кад би се печатали и по школама разаслали рубриковани табаци за вођење поменутога дневника и списка. Још је од прече потребе и веће користи, да се такови готови табаци печатају и разашљу учитељима и за вођење прозивке, каталога књига, и инвентара ствари. 5. При прегледу каталога књига и инвентара ствари нашао сам на врло много места, да учитељи бележе у један снисак помешано и књиге и ствари, и да сваке године праве нов списак. Требало би упутити учитеље, да у напредак воде одвојено каталог књига а одвојено инвентар ствари и учила, и да их не пре писује сваке године, већ само да дописују у њих оио што се у течају те године принови. Школске књижнице прегледао сам, у колико ми је кратко бављење допуштало, и нашао сам, да у где којим школама има приличан број књига и да се лепо чувају и у реду држе. Из поднашаних ми спискова прибележио сам, колико има у свакој појединој школској књижници књига, па мислим, да неће бити с горега, да се то и у министарству зна. Тако је ове године било у школској књижници у Белом Потоку