Prosvetni glasnik

ИЗВЕШТАЈИ ШКОЛСКИХ НАДЗОРНИКА

507

238, у Неенику 26, у Жаркову 274, у Железнику 48, у Остружници 59, у Сремчици |17, у В. Моштаници 47, у Барићу 51, у Конатицама 66, у Вранићу 66, у Баћевцу 49, у Барајеву 27, у Лисовићу 23, у Бељину 64, у Лесковцу 28, у Борку 15, у Степојевцу 42 у Јунковцу 25, у Вреоцима 65, у Барошевцу 55, у Даросави 76, у Венчанима 55, у Сибници 40, у Стојнику 47, у 1'опочеву 24, у Неменикућама 33, у Рогачи 42, у В. Иванчи '89, у Кораћици 48, у Пружа товцу 28, у Младеновцу 51, у Влашкој 49, у М. Пожаревцу 70, у Поповићу 80, у Рипау 112, у Врчину 43, у Умчарима 64, у Гроцкој у мушкој школи 59, у женској школи 27, у Ритопеку 2 5, у Винчи, 34, у В. Селу 25, у Вишњици, 4 7, у Миријеву 39 и у Мокром Лугу 38 књига. Није ми познато, колико је било књига ове године у школским књижиицама у Рушњу, Шопићу и Пеци, пошто те школе нисам прегледао. Овим завршујем извештај о осн. школама у окр београдском, изјављујући господину министру, да сам увек готов дати потребна објашњења и накнадне допуне на случај, ако сам што иропустио, да овде ставим. 1 5 јула 1881 год. у Београду професор београдоке гимназије ЈК. Ј ^оповии, изаоланик за преглед осн. школа. у окр. београдоком,

III. II 3 В Е 111 Т А Ј I'. Жин II Симића, о испитнна уоенонним школама } окр. црноречком и срезу и окр. крајниском. Господииу министру иросвете и црг^вених пос*лова Одликован избором Главеог просветног савета и поверевем господина министра прегледао сам према упутству господина министра, од 14 Маја ов. год. ПВр. 2978. основне школе у округу дрноречком и крајинском срезу округа крајинског, и часг ми је поднети господину министру придожени под •/ извештај, у ком се говори посебно о свакој одотих школа. Успех постигнут у тим шкодама у овој школској години није цењен по томе, каква би требало да буде настава, па да буде одиста плодна, да остави сталних и јасних трагова у животу опих, који се после осповне шкоде одају другим радовима п друкчијем начипу живота; он није ден.ен нп по томе, каква бв и у нас могла бити настава, кад би се наше шкоде друкчије уредиле, н њихов се значај боље одредио; он

је цењен по томе, какав је у ствари а према скали од пет одређених ступања, дакле уноређивањем Фактички постигнутих успеха. Са овог гдедишта, а према захтеву чданка 1 упуства, осим оног што је ушло у лосебни извештај, могу дати овакав преглед стања наставе у тим школама. 1. Највећма насгава васпитава и образује омдадину, и најтраЈнији , те и најдлоднији ут^дај њен осетиће се у животу оних, који су се учили у шкодама : кривовирској , мокрањској , вражогрначкој, трећем разреду мушке зајечарске, четвртом разр. мушке зајечарске. 2. Овима најближе стоје у сваком погледу школ.е: обадве бољевачке , малоазворска, сумраковачка, трећи и четврти разред женске зајезарске, I одељење II разр. мушке зајечарске, заграђска, вратарничка, рајачка, салашка, дучка, тамничка, радујевачка агенска школа и чубранска. 3. На обичном ступњу наставе стоје школе: јабланичка, I и II разред подгорачке I р. мушке злотске, женска школа здотска, брестовачка, оштрељска, великоизворска. II разр. женске зајетарске, I. одељ. I. м. зајчароке II одељ. I р. м зајезарске , I. разреда женске зајечарске грљишка , сикодска, радујевачка мушка, речка рогљевска. 4. На врло ниском ступњу стоји настава у школама дасовској, слатинској, рготлнској, II одељењу II р. мушке зајечарске, великојасковачкој, брусничкој. 5. Готово ништа није урађено у школама: луковској, II и III разреду злотске мушке, бучјанској, и метришкој. А узевши наставу у тим шкодама у оцену према ономе каква би требадо да она буде , па да буде одиста пдодна, да остави сталних и јасних трагова у животу и раду оних који се после основне школе одају другом начину живота, и да да довољну и темељну спрему за продужење наука онима, који пођу у средње школе, да се с њима може у средњим школама отпочињати озбиљан и систаматичан рад, подједнак у каквоћи и интензивности са свима, који додазе у средње школе из многих основних школа, не можемо се задовољити њоме ни у погдеду на обим ни у погледу на каквоћу, ни у погдеду на трајашност њена утицаја. Што је настава у нашим осн. школама таква пма повише узрока. Најглавнији су, у колико ми се чини да сам их прозрео, ови ! : 1. Кратко време учења у нашим основним шкодама. 2 Слабо, а врдо често никакво, иди још и наопако васпитање домаће оне деце, која долазе и уче се у осн. школама. 3. У многим случајима намерно одвраћање деце од шкоде нд стране родитеља и сродника. 4. У многим сдучајима намерно навраћање деце