Prosvetni glasnik

ИРИРОДНА ИСТОРИЈЛ

У ОСНОВНОЈ школи

51 7

моћ, да се овој важној грани наставе утре стаза сталног напретка, постала је тако рећи осетна и ми с благодарношћу овде помињемо чланак „Јестаственица у основној школи" од Дра Ј. Панчића 1 којим је овај часни старина са В. Школе подигао свога уваженог гласа у кораст природне историје у основној гаколи, који је отштампан у бројевима 8. 9. 10. 11, и 12. „ Школе" за 1876. год. Осем овог чланка и материјала који се налази ушколским књигама мога пошт. проФесора г. Ст. Д. Поповића и г. Војислава Бакића, не опомињемо се, да је још што год писано по овој грани насгаве до најновијег времена 2 . Писац ових редака нешто из своје гаколске практике, а негато из мностручног пропитивања, уверио је се довољно о знатним тешкоћама, са којима се бори основна настава из природне историје. Међу тим важност њена по доцније образовање као и по економни развитак наше земље захтевају, да се природној историји у основној школи осигура и поузданији темељ као науци и да јој се даде више практичке важности. Из тих разлога и писцу је намера, да по могућству својих слабих сила у следећим редовима на најпрактичнији начин покаже све оне важније моменте, које треба да имају на уму сви раденици на почетној народној образованости у предавању природне историје, како би на тај начин олакгаали и себи и деци посао по овој етруци наставе. Далеко од сваког теоријског и систематичког тона ово излагање потиче из живота, из нрактике, из искуства у гаколи добивеног. Без сумње, да ће сваки разумети, да нредавање природне историје у основној гаколи отежавају многе прилике, или боље да речемо, многе неприлике. Неоспорна је истина, да су овоме уз1 Колпко би још много више допринео осн. настави из прир. историје, да је овај уважени старина уједно и обрадио материјад иј ове науке по оним начелпма, која, се у поменутом члапку излажу, а уједно пружио учитсљима »Поауларно дело о ариродња.чкој арактици« којим би се учитељи упутили у практичком нознавашу природних тела?! — (Види бр. 1?. стр. 182 иШколеи за 1 876) 2 Види : Ст. Д. Поповића »Рад у ШКОЛи « стр. 41 5 — 438 и Др. Војислава Бакића »Наука о васпитању« II књ. стр. 37—43,

роци: недовољно појимање сувремених начела, по којима се ова наука предаје, као богме и недовољна спрема у овој струци науке код многих учитеља с једне стране, а сувигани материјал одређен од стране министарства просвете за једну годину, савршена оскудица очигледних сретства и ручних књига, с друге стране. Све ове околности упливисале су, да је се природна исгорија предавала, а и дан данас предаје посве разнолико и са знатним тешкоћама. У осталоме није се ни могла очекивати већа сугласносг у предавању природне историје, кад учитељи до најновијег времена нису имали ни једне ручне књиге по тој грани наставе у којој би колико толика своја разнолика нредавања усредсређивали, осем само распоредом одређеног материјала, чија сувиганост гонила је учитеље, да га скраћивањем извргаују у онолико, у колико је који хтео, могао и умео. Од нагаих стручних педагогаких снага с нравом се захтева, да овој незгоди час ире своју рукопомоћ укажу. Сиособни учитељи, ме!>у тим, нри свој својој доброј вољи нису у стању овоме захтеву одгоморити, јер им већином потребна средства на расположењу не стоје. — На овоме месту нека нам дозвољено буде, да са благодарногаћу поменемо најновије дело но овој струци „Јестаственицу за основну наставу " од вредног учитеља Пере Никетића. И ако нисац ове књиге но начину онисивања нриродних тела нагиње вигае систематско научном, него практичко-занимљивом излагању, опет је он овом књигом попунио доета знатну празнину у књижевности за нагау основну школу. Трудољубиви писац, дао је учитељима својом књигом путовођу у предавању природне иеторије, на чему нека му је усрдна благодарност. 0 важности природне историје и по морални и по материјални напредак човеков, мислимо да је сваки довољно убеђен. Но питање је која јој је цељ у основној школи ? Цељ природне историје, у основној гаколи разликује се са свим од цељи њене у средњим и вишим научним заводима. Врло би погрешно радио сваки онај учитељ, који би се у предавању природне историје у основној школи хтео да држи какве научне системе; који би хтео дубље да