Prosvetni glasnik

518

ПРИРОДНЛ. ИСТОРИЈА У ОСНОВНОЈ школи

цроучаиа састав иоЈединих ариродних тела, а при томе хтео би још да буде и специјалиста. Природна историја у основној шгсоли не може ииаги никакву другу цељ, до саио ту, да у деце пробуди интерес за посматрањем разних природних тела у различитим добима њиховог развијћа. И само име „Природна историја" показује, да се ова наука бави пропраћењом живота природних тела. Дужност је, дакле, учитеља, да ученике у томе упути и одушеви. Да би то поетигао нужно је сваки поједини предмет о коме је реч, да се деци у самој ствари представи, колико-год више околности то /шзвољавају. При томе најпре иустити да деца дотично природно тело са свију страна расмотре и добро разгледају, а за тим или га сам у онште но важнијим карактерним знацима описати или иодесним питањима само руководити, те да га деца сама опишу, обративши им пажњу, на његов постанак (н. ир. какве биљке. птице, и т. д.) на храну, на начин живота његовог, на важније особине, на користи или штете. које имамо од њега, и т. д. и то вазда све у занимллвом облику. Научно озбиљног излагања ваља се строго чувати, јер ће свака мука бити узалуд, и само се тиме штети и једна и друга страна. Обично сваког појединог часа ваља само по једно природно тело, било животињу, биљо биљку или минерал за посматрање донети. На тај начин свако поједино посматрање даје ва век извесну заокруљену целину, те тако се деци даје могућности, да у души својој створе колико толико приближну и јасну слику о ономе предмету, који им је на посматрање изношен. Међу тим свако посматрање треба дајеуређено по извесном такту, по извесном плану. Ништа горе нема него пред децом шеиртљити. За то се и овде, као и свуда напомиње: Пргшрема! Дати деци један појам из природне историје о некој животињи, н. п. рецимо „о крави" не може се то баш тако лако, што но веле, као из рукава истрести, већ се мора за то припремити, који жели да пред својим учеиицима одржи свој наставнички аукторитет. У импровизаторску моћ не треба се никада уздати, јер се тако наставничко досгојанство на коцку меће. •Задатак је свакоме учитељу, да описивање

природних тела учини деци што занимљивиЈим, да би тако и час природне историје учинио што кориснијим. Да би се то иостигло нужно је свако описивање у закључку по могућству зачинити каквом згодном шаљивом причицом, песмицом и т. д. Тако н. прилику: кад се буде говорило о а мачки" нека се најзад исприча „ мишиК и мишица" кад се буде описивао „лшш"нека се најпосле исприча „лакоми миш„, а кад се буде говорило о „мравима" нека се у закључку испева песмица „Мили, мили мали мравак" и т. д. При сваком предавању нека се има на уму ово начело: Што је год аредавање занимљивије, то јв и корисније. Из овога, дакле, што је довде изложено јасно се даје познати, шта је цељ природне исторнје у основној школи. Никаква научна система нема места у основној насгави; њој се поклања дозољне времена у средњим и вишим научним заводима. А основна школа учинила је са евоје стране доста, ако је само у ученика пробудила живо интересовање за посматрањем разних природних тела. По себи се разуме, да ни један учитељ не ће моћи иотнуно одговорити овоме захтеву, без нужних помоћних ередсгава. Тиме и нехотице долазимо, да покажемо, која очигледна средстава треба да стоје учитељу на услузи при предавању природне историје, ако се жели од ње имати стварне користи и у истини трајашњег успеха. Говорећи о овоме вредноје, да наовоме месту саопштимо наставна средства по овој грани науке, која су на расположењу учитеља образованијих народа, те угледајући се на њих, да и ми поклонимо озбиљнију пажњу основној настави у опште, а особиго нриродној историји, чије знање моћно утиче на свестрани развитак учсће се ошладине. И тако као очигл^дна средства при иредавању ириродн' иеторије учитељу служе, или бар треба да су му на услузи: 1. Сама ириродна тела. У овоме погледу стварно престављање ириродних тела из царства минерала и биљака много је лакше јер са мало труда може сваки учитељ прибавити себи малу збирку најнужиијих минерала, а за „ хербаријум" није од цотребе ни тоудити се много, јер је далеко корисније биљке, о којима је реч, што је могуће у природнијем стању пред децу износити. Мало теже