Prosvetni glasnik

ПРИРОДНЛ ИОТОРИЈА У ОСНОВНОЈ школи.

и правилност зависи од веће или мање учитељеве способности у цртању. Но да би се и овај посао еолико толико олакшао, прича Дрездапски учитељ, да у Немачкој постоје таблице од камена шкрил.ца, на којима су у главним потезима и доста правилно исцртане разне потребне слике животиња и биља, те се учитељи при прецртавању њима помажу. Те таблице може сваки учитељ за незнатну суму новаца узети, и ако су му оне на услузи, вели даље, може се врло добро помоћи само ако таблицу узме у леву, а креду у десну руку, па прегледајући с таблице може са најмање вегатине цртања потребну слику на гаколеку таблу пренети. Слике којс се на гаколску таблу прецртавају, додаје даље, треба да су увек у увећаном Формату, и гата више гато су год веће, то су цељисходније. 0 овим сликама израђеним на каменим таблицама и њиховом прецртавању на велику школску таблу, води се мећу педагошким светом, а нарочито међу учитељима у Немачкој, доста знатна препирка. Противници не одобравајући њихиу употребу веле: „Не треба деци дати никакве хрђаве слике, јер оне стварају у деце неправилне нојиове и ругае дечији укус (естетику) и моћ уображења у корену и основи, по гато прецртане слике не само гато су готово увек непотпуне. него су гата више много пута и са свим погрешне." А браниоци, мећу које долази и поменути учитељ у Дрезди, наводе; (( Са свим непотпуно нредстављање слика није баш тако опасно по образовање дечије, као што се то на први поглед чини. Ако се прецртавају са свим обичне и познате биљке или животиње не ће ни у колико сметатн, да деца са учитељевог мргаавог представљања замигаљају на познати им савргаени живи ориђинал, па ма каква накарада испала у прецртавању краве или које друге животиње. У осталом веле, ако учитељу бага и не испадне за руком, да замигаљени нредмет колико толико приближно ориђиналу представи, то му је бар прилика, да сам себе мало у цртању вежба, јер је мало вегатине у цртању сваком учитељу од потребе и користи." — Примајући к знању ову педагогаку несугласицу, којом разуме се да не можемо бити Вог зна како заинтересовани, и коју бележимо само као Факт, колико се у сграноме свету поклања пажње

и старања основној настави, те јој се на разноврсне начине олакгаица указује, прелазимо преко исте просто на дневни ред, да покажемо: Еог се реда ваља. иридржавати приликом уиознавања, деце са ириродним телима? У педагогији призната је изрека, која лепо каже: Почни са најиростијим (данле са минералима) иа иолагано наиредуј све да.ље до најсавршенијих животиња. Но тако исто иије неумесно, ако би се рекло: Почни са биљним светом, јер у Августу, када се ђаци II. разреда преводе и уписују у III. разред, 1 у ком ће се природна историја отпочети, укупни биљни живот тада је у потпуном развоју, те тако би се деца ^дмах у стварајућу и битну природу увела. — Оба ова гледишга, која смо овде истакли, не може се рећи, да су са свим погрегана, те да их за то треба и одбацити, те по томе сваки онај учитељ, који би или по једном или по другом радио, не би грегаио. Еод нас као гато је познато, природна историја отпочиње се познавањем човека, па животиња, па биља и најзад минерала. Отпочети животињама, и то бага поименце домаћим животињама, види нам се као најпрактичнији иут. Седмогодишњом практиком уверили смо се, да познавање човека, дакле, „себе самог» и ако по спољагањости задаје деци доста труда и муке, а тегакоћу „ иознавања себе самог" признао је јога у старом веку атински мудрац Сократ. — И мој поштовани проФесор г. Стева Д. Поповић у;свом „Раду у школи" излажући природноисторијски материјал за поједине разреде кроз осам школских година, ставља познавање човека у IV. раз, тек гаесте гаколске године. 2 Ва сада, док се основна настава не би друкше регулисала, по нашем скромном мишљењу познавањем човека ваљало би завршити једногодигање познавање природних тела. А да је најцелисходније отпочети са домаћим животињама за то, гато су оне деци већ и пре тога стари познаници, што деца и сама знају мчого што— гата да приповедају о њима, и гато о њима готово и има понајвише занимљивих поука за децу, о томе, надамо се, не ће нико спорити. , У Немачкој ђаци се уписују у школу о Ускрсу и тада школска година отпочиње. 2 Види „Рад у школи " од Ст. Д. Поповића ст. 436