Prosvetni glasnik
природна историја иде овр код животињских тела. Ва ту се цељ тражи: мала збирка од инсеката, понека рептилија у спирутусу очувана, извесан број напуњени нтица и који, макар и најмањи сисар и т. д.и у томе послу ретко ко да ће довољно вештином владати. Но ипак ову празнину знатно надокна^ују животињска тела у самој ствари. те се мгога од њих у слободнј природи могу повољно разгледати. Већином учитељу основних школа у Немачкој стоје као очигледиа срества на расположењу животињски облици шшрављени од извесне смоласте масе тако зване „рарјег тпасћ^". 1 Оа овом вештином прављења животииских облика прича Франц Видеман, учитељ у Дрезди, у последње време веома је се далеко одмакло. Он вели, да има Фабрика, као н пр Флајшмановау Нирнбергу , које све могуће животињске Форме са таком природном ве. ношћу и са најФинијим и најнежнијим карактеристичним знацима израђују, да се човек при по сматрању ових вештачких производа не може отрести неке чудне радости. 2 Доста знатна скупоћа ових корисних очигледних сресгава чини, те не могу још да постану опште благо свију школа, али је срећан, додаје Видеман, сваки онај учитељ, коме ова средства на уелузи стоје. Ми пак, који у школм оскудевамо још и са па!нужнијим потребама, као довољним бројем целисходно удешених мапа, рачунаљки, штица. и. т. д. можемо само желети то срећно по школу време када ће свест у нашега народа бити у толикој мери увиђавна, те да се један пут манемо луксузних и без корисних трошкова, иа да школи поклонимо више и бриге и материјалних жртава, тс снабдевпти је у свему, очистимо јој и уравњамонут, по коме ће живљим сталним кораком поћи напретку саоме. 1 Рар!ег тасће то је једна смсса, од које се у житком стању могу по вољи изливати најразноврснији животињски облици, којч се са великом коришћу дају употребити при предавању природне историје. 2 Једино још остаје н.алетп код ових вештдчких шивотиња, примећује вредни учнтељ у Дрезди—да оне по величиии буду што приближније правим створовима које кад би се учинило, вели, до би се указала велика услуга школи и настави. (Тгап/, "^е^етапп, (1ег ^ећгег <1ег К1ешеп стр. 2 59.)
у основној школи. 519 Историја наставе у Србији забележиће као срећно оно верме, када ће бар великом броју основних школа стојати на расположењу, поред других нотребних учила, још и ове вештачки израђене животиње. 3. Треће очигледно средство за природну историју јесу слике. — Ми са радошћу овде бележимо Факт, што су у последње време многе општине, како варошке тако и сеоске, обогатиле своје школе изредним сликама из природне историје. Камо лепе среће, да се и остале општине побрину да ту доста знатну нразнину у наставним срествима како поиуне, те би бар ова нужна иореба постала што скорије општа имовина свију наших основних школа ? -- Но и код ових слика има ј^дна околност, која им, -,-ао наставним средствима важност нотамњује , и коју би ваљало час пре уклопити. Очевидно је да се оне оваке, као што су данас у великим Форматима удегаене за вегаање о зид, не могу са довољном коригаћу при настави унотребити. То не дозвољава опо начело, но коме се једног часа само једно ариродно тело или слика може деци за иосматрање изнети. За то је пре свега желети, да се ове п лике по сувременом распореду по појединим таблама сложе и повежу у једну књигу, од ирилике као што је. „ Атлаз Вуна Маринковића ." У томе случају могле би се оне и боље чувати и при настави корисније употребљавати. Најбољс слике из нриродне историје издају Шрајбер и Шил у Штутгарту и Еслингену, и Мајнхад и Синови у Дрезди. — Код нас су у употреби обично Шрајберове слике Но ако школа нема ни овог очигледногсредства, гато у нас није као немогућност, онда учитељу остаје јога само 4. Слободоручно цртање на школској табли као последње помоћно очигледно средство уз предавање природне историје. На сваки начин да се за ово захтева, да учител. колико толико уме владати вештином цртања. Али се не може ни захтевати, да овакови цртежи буду са свим правилни и потпуно вештачки, јер се то овде и не изискује. Довољно је, да се дотични предмет само у главним цртама престави, а већа или мања верност