Prosvetni glasnik

606

ЗАПИСНИК ГЛАВНОГ

ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

школе, и морам казати, да није, јер је и сувише опширно. Али баш са те велике опширности и потпуности оно би згодно било за наставнике средњих школа, који би у њему често могли потражити и наћи савета и обавештаја. 6 Јула 1881 год. у Београду. Ј-Јеши-б, професор вел. школев. За тим се прочита реФерат Д. Плајела, проФесора Г .алке, о истој књизи: _,,Главном Просветиои Савету Односно превода Планиметрије и Стереометрије г. М. Богићевића част ми је известити Главни Просветни Савет, да нисам мњења, да се усвоји сам оригинал као школска књига зато, што ту нису докази (теореме) доста кратко и за почетнике прегледно изведени. И сам г. преводилац не саглашава се у свему с оригиналом, јер се је трудио, да га на више места прекроји и усаврши. На овако дотеривање оригинала не бих се могао сагласити при превађању дела, јер онда није ни превод ни оригинал. Према овоме сматрам за излишно говорити о манама самога превода. У осталом штампало је већ Министарство Просвете превод СондорФерове Планиметрије и Стереометрије. 8. Јула 1881. год., у Београду. С одлнчним поштовањем Д. ЈТ,лаје,л, профееор реалкев. Пошто се оба реФерента не слажу у томе што се тиче вредности к употребе саме књиге, нити помињу што о ваљаности превода, савет је нашао: да су оба реФерата недовољна, те да би се по њима могла донети коначна одлука о преводу поменуте књиге, но одређује да исто дело још једном 'прегледају г. г. Стојан Марковић проФесор и Мијајло МијаЈиловић проФесор. РеФерати г. г. Нешића и Плајела имају се наградити са по 36 динара. IV Св. Вуловић чита свој реФерат о »Француско-српском« речнику.

„Гдавиод Нросветнои Савету 0 делу »Францеско-српски речник од Настаса Петровића, део II« част ми је реФеровати Главном просветном Савету ово: 1, На питање, које је' Гл. прос. Савет поставио реФерентима за ово дело — је ли овај део Франц. речника Н. Петровића онакав какав је први део — одговарам : да је овај II део Франц. речника израђен потпуније и опширније — речју, боље и напредније него први. Ово би, према оном питању, био сав мој реФерат. Али држим, ради саме ствари, даје потребно да речем још нешто, Тако: 2., У овом II делу Фран. речника има врло много особних имена и техничких латинских и грчких речи, које се уче уз дотичне науке и које су једнаке у свим модерним језицима, као: пшш8та1лцие (са свим деривацијама), ]\ Т иМе (Нубија), путрћоташе, Бошзјапе, Иипндје, 1псИапа и. т. д. По мом мишљењу могле би се ове речи изоставити и тиме речник скратити и за употребу лакшим учинити. Само би оне од оваких речи могле остати, које су у Франц. језику претрпеле јаче гласовне или етимологиске измене. Па ни онда мислим, не би требало ређати сва извођења, као што је на пр. сад: пигшзта1;е, пит18та!;1з(;е, пшшзтаШЈие, пигт8та(;о§гарће, пигшзта1;о§:гарћ1е. Речи пак као Наћеаз-согриз, 1тат (турски свештеник) и т. д. могле би свакојако са свим изостати. 3., И у овом II делу Фр. речника често се једна реч објашњује са неколико речи, које све једио значе или које су синонимне. Ја никако не могу одобрити овај обичај, који влада у свим српским речницима. Кад се једна реч тумачи са више речи које једпо исто значе, онда је пре свега сувише и бескорисно, а после, врло често, и погрешно; јер од две »речи, које једно исто значе, једна је по правилу, или туђа, или застарела, или провинцијална, или погрешно скројена. Тако на пр. код речи ћо*ат, која се тумачи: горд, поносит, поносан — доста је казати само: поносит. Тако долази у овом другом делу: бројитељ, бројилац; лењствовати, битанџити; тежак, тешки (овде је доста било само твжак, јер је гешкмсамо одређена Форма истога придева; кућа, дом; учитељка, наставница; и т. д. За тумачење пак синонимима ни сам никако за то, што се тако многа реч погрешно научи, јер се код ње унамти често баш оно значење, које јој најмање припада. Тако се на пр. 1оигс1Ј8е тумачи са будалаштина и глуаост, тако тШ;пе са: арисни, усрдни, срдачни, искрени ; тако ћаМе са: вешт, умешан, сиособан; ћаШие1 уобичајен, укорењен и т. д. Тако би се овај речник могао и с ове стране и скратити и дотерати да буде бољи, ако би писац ове напомене усвојио. На послетку