Prosvetni glasnik

77*

ЗАПИСНИК ГЛАВНОГ ПРОСВЕТНОГ САВЕТА 60 7

4., Ма да је српско тумачење овога речника у главном добро, ипак би се могло још пречистити; особито ако писац усвоји оно што је речено под 3., што би се могло учинити и при штампању. Тако би код речи стан могла отпасти реч обиталиште-' код речи стаповник — отпасти обиталац и житељ ; тако би требало избацити: обвикнути, неиреводим, нетраим, нетраимост, водена, богињ а, искакати из к оже, застрашим, који лежи једно на другом (место: што лежи, као што свуда у оваким приликама треба ставити што) обичај који аостоји од ... (место само обичај), иредстојање (нпгшпепсе), ариносење на жртву кад већ стоји и: жртвоаање), неарождсрим, нерасаравимп т. д. 22. Јула 1881 год. У Београду. ј^ВЕТ. ЈЗУЛ ОВКЂ " . За тим се прочита реФерат г. Шивка Неделжовића, проФесора, о истом речнику : „Господине, На ваше штовано писмо од 6. Марта тек. годчаст ми је одговорити вам овим, да сам довршио иреглед рукописа који сте ми послали по налогу Главног Просветног Савета. Поређењем првог печатаног дела Француско -српског речника са рукописом нашао сам, да је у главпом у рукопису задржан исти план, но да се он разликује од првог дела у овоме : 1. Што је богатији са речима. Кад се узме да седам првих писмена од А до О закључно у Француском језику садрже скоро 2 | 3 речи, а други осам од Н до О закључно само једну трећину, даље да у рукопису по мом рачуну мислим да ће бити на 8000 речи, опда излази да су у првом делу изостале врло млоге речи и да је рукопис готово за половину богатији. 2. Акцепције појединих речи боље су обрађене и има више Фигурних израза и особина у рукопису него у првом делу. Ако се упореди ма која реч са више акцепција из првог дела са ма каквом речи из рукописа, одмах ће се увидети оно што горе рекох (сравни е!ге, 1шге, еврегапсе итд., са јоиг, јеи, по !Г, тат и т. д.). 3. Класирање акцепција у неколико је пошло на боље. У првом делу класирање махом је неприродно. Прво значење речи саЛеаи на прилику је шара, шарено почетно слово, од XVI века саЛеаи значи забава, гостба (Ј' аше 1ез УЈзИез, 1ез са&еаик, 1еа рготепас1ев, еп ип пкЛ к>и1;е8 1ез сћозез с!е р1а131Г у Молијеровом Мапа§-е Гогсе*, а тек у најпозније време саЛеаи значи дар, иоклон. То неприродно класирање може се ви-

дети у већини речи из првог дела, ћа1апсег, сћатр итд., а код Јап^ег и §а§пег није ни споменут етимолошки смисао. У рукопису пак пиеац се у неколико послужио Ш1;ге' - овим 1Јш1;Јоппап - е <1е 1а кп^ие Ггап§а18е, и за то је класирање акцепција испало природније у већини реи.и из рукописа. Ова промена у класирању акцепција служи на част увиђавности пишчевој а рукопису даје већу вредност. Из свега довде казаног излази, да је други део француско-српског речника знатно коракнуо на боље. На завршетку имао би приметити, да би добро било, кад би писац обележио речи које се налазе у његовом лексикону а које су или застареле или се врло слабо употребљавају, као : ја, јадоИ дие, ше1ш, јсеПе итд., речима застарелв, што у првом делу није учињено. Шаљући вам рукопис натраг част ми је, господине, назвати се вашим поштоваоцем. 13. Јула 1881. у Београду ЈК. Ј4едел.КОВИ"К, ироФеоор«. На основу тих реФерата савет је мишљења да се други део Француско -српског речника може примити и о државном трошку штампати, пошто се по примедбама г. г. реФераната поправи, а да ее сваки реФерат награди са 50 динара. За тпм је потпредседннк закључио састанак.

САСТАМА^; БХШ 20. Августа 1881. год. у Београду Биди су : потпредседник Ј. Пецић ; редовни чланови:Ст. Марковић, ректор ; арх. Дучић, арх. Неотор, ректор ; Др. Л. Докић ; Свет. Милооављевнћ ; др. Ј. Балента ; М. Миловук ; др. В. БакиН; варедни : Ст. Марковић, професор, Свет. Вуловић ; Андра Николић ; др. Л. К Лазаревнћ и Ђ. Тешић. Нривремени деловођа Стев. Д. Поповић. I Прочита се писмо министра просвсте и црквсних послова од 20. Августа ов. г. ПБр 546 Ј, којим се одређује за перовођу Главног Просветног Савета Стеван Д. Поповић, секретар министарства просвете и црквених послова, на место г. др. Ник. Петровића, који је добио одсуство на месец дана. Савет узима на знање. II Прочита се протокол 62 састанка од 8 Августа о. г. Усваја се.