Prosvetni glasnik

87*

ЛРОСВСТНОГ САВЕТА

687

тања код небесних тела ; о практичним задатцима који се на глобу решавају. Други идељак садржи : »појаве и кретања на земљи и месецу кад се са сунца посматра.ју« и у шему се говори : о земљином обртању око осе; о обртању земљином око сунца ; о зонама, сумрачку, сенци и равнодневицама; о путу земљином; о месечевом путу: о сунчаном систему: о облику и величини земљиној и како се она иредставља. Питање о овоме делу гласи: може ли се та књига употребити било за школску потребу, било за поклањање ђацима? Само дело ло садржини својој било би удесно за наше пиже школе, па или да се с њиме служе предавачи, или да се ђацима у извесним приликама даје као награда, јер и у једном и у другом случају, ширило би се знање о космичким појавима у радозналој младежи све више, и она би се образовала темелЈИтије и усиешније. Да астрономска знања имају моћан уплив на образовање ума човечијег, о томе су се већ изразили чувени научњаци, као: Литров, Дистервег и други. Овај последњи вели: да ни један ђак не треба да изиђе из школе, док не сазна бар најоби чније појаве на звезданом небу, и ни један учитељ не Треба да буде без ових знања ; астрономска знања шире поглед човеков и самом својом садржином дижу хуманитарност у опште, а као својина учитеља постају моћно средство за образовање, јер она свакога који се с њима бави стављају више , она узвишавају како учитељо тако и ђака. Учител, који располаже са извесном сумом астрономских знања, неће никад пасти у ту погрешку, да ради противно иознатом иедагошком принципу ; он неће никад нпшта предавати деци, ако није сигуран, да ће га она заиста и разумети, јер су астрономска знања баш она, која су најспрет пија за потпуно извођење иоменутог принципа. Превод овај дакле по садрЖини својој, заслужује сваку ирепоруку и треба га откупити ; али по каквоћи својој он не би могао одмах да се употреби на горе именовану цељ, јер он има неких мана, од којих га треба најпре ослободити, па да постане употребљив за наше школе. Маие овога превода Овај превод има ове мане: 1., Стилизација је на нскнм местима но све тешка и услед тога сама ствар перазумљива ; '2., При самом објашњавању није се водио рачун о нужној поступности; и 3 , Што се у овом преводу п понеки изопачени појмови находе.

Да би се основаност ових мојих навода уг.идела, ја ћу да нчведем из самога иревода неколико места. Тако одмах на 1-ој страни, где се говори »о небесним телима у опште« стоји : »Међу небесним телима разликујемо сунце, месец и звезде. Сунце има непроменљиву и тако јаку светлост, да сва остала небесна тела од ње побледе и постају, осим месеца невидљива«. Према оваквој стилизацији читалац би се морао и нехотице запитати, од куд то да од светлости супчеве сва остала тела побледе и да су невидљива а да од те исте светлости само месец остаје иоштеђен, Оно што сљедује за напред наведеним наводом а на име : »Месец је по себи мрачно тело, а добија светлост од сунца« — мора још више забунити читаоца особито ђака у нижој школи, јер му се готоно узастоп це прича , да се због сунчеве светлости небеска тела и виде и не виде. Па страни 2 ој стоји : »Осим тога има још 8 5 малих планета, или плаиетоида и т. д.« — а то је погрешно , јер је овнх планетоида до 1877. године било 179 на броју, а до сад их има и више од 200 нађених. Па страни 3-ој стоји : »Да би се звезде лакше могле наћи на неОесном своду, подељене су непокретнице у гомиле а ове су назване по сличним сликама које оне праве«. — Ово је погрешно схваћено, па погрешно и казато. Истина је да су звезде некад подељене, да би се лакше моглс наћи, али није истина да су оне заиста и по »сличним сликама« баш овако подељене. Наиротив звездане су слике (или звездана јата) са свим произвољно постале , и нису никако самим груписањем звезда условљене, јер ће се тешко из одговарајућих звезданих јата заиста и какав лаФ. девица, лађа арго и т. д. наћи моћи. Ово моје тврђење налази још јачу потпору и у тој околности, гнто су неким звезданим јатима дата и таква имена, са којима стари хтедоше да овековече извеспе личности из митских времена, као што су јата: Перзео, Херкул и т. д. а ове се личности никако не могу да изнађу и уоче по сличним звезданим сликама на небу. На истој страни говори се о најпознатијим звезданим сликама, а.ш без икакве слике. Ово је недостатак, јер само упоређивањем добрих карата са звезданим небом може човек да се упозна са звезданим јатима или ако има кога да му их чешће на самом звезданом пебу показује. Међу звездним јатима помиње се и јато »Лајер«, немачка реч са српским словима, а тако исто и на страни 1-ој ; а то се ерпски зове Лира. На страни 5-ој стоји: