Prosvetni glasnik

ИЗВЕШТАЈИ ШКОЛСКИХ НАДЗОРНИКА

697

Адексинцу су наставници учили децу геограФији на оним непотцуннм и ногрешним Дежарденовнм картама. У Бањи алексиначкој не беше нриродних слика, а у Гажњу ни њих ни рачунаљака, док их школске општине у Читлуку и Врмџи давно набавише. Мислим да је овом појаву узрок више нехат општине према школи, но њихно слабо материјално стање Да не би наставници оназађени били овом оскудицом учила, ја сам после сваког испита нреноручивао повереницима да набаве што ваља. За бољу сигурност да се то изврши, добро би било, кад би Господин Министар и са своје стране поткрепио (бар до новог закона). Тако би наставници осигурани биди у послу, нерадни не би могли бацати крпвицу ни на овог ни на оног, а надзорник школа ослобођен свију могућих обзира, који често утичу на оцену. Нека ми је узгред дозвољено да поменем и неколике незгоде са којима су се борили наставници ове године. На многим местима, нарочито од кад отоплише данп, ученици су у великом броју остајали од школе. Годитељи их задржаваху да им раде до маће послове не мислећи да тим стварају највеће незгоде наставницима. Да се не би честим изостајањем успоравао рад у школи, а лоши се наставници и тога прихватали да правдају неуснех, могао би Господин Министар, ако нађе за умесно бар привремено пооштритп и онај закон о казнама ученичкпх родитеља. Ово је потребно и с тога, што има кметова (као' н. пр. у Ћићевцу), који не знају и да има о том каква наређења. Много су ове године сметале наставницима и разне болести, нарочито гушобоља. Због тог се није ишло } школу целих месеца у Алексинцу, Липовцу и Гажњу. У Читлуку и Јошанвци деца су боловала од шуге и неких заразних болести.

У претходном извештају ја сам и то поменуо, како школе округа алексиначког у опште не одговарају хагијенским ароаисима. Сад бих хтео још да додам да дечије здравље такође руше слаба храна и недовољно одело, на што се по нашим сеоским школама најмање пази. Ову невољу не може да одагна ни учвтељ ма колико да је заузимљнв, нити распис о заједничкој храни; јер је та ствар тако пала у заборав у овом крају, да се људи у Делиграду зачудише кад рекох, да се деца могу да хране и у школи. Само ново устројство основне школе моћи ће повољније регулисати и ове незгодне. Остаје још да кажем о наставничким становима. У Алексинцу и Гажњу пожалише се еаставници, како су због станова у спору са општинама. Наставницп I. разреда алексиначке женске школе општина је укратила доходак на квартир, пгго она то заједнички ужива са њеним мужем, који је такође наставник. У Гажњу опет општиеа је сама давала станове наставницима, после у новцу, и најпосле мислећи да је мера велика, смањи је у невреме и наставнике изложи незгоди. Нови преддог закона о основпим школама предвидео је и ову околност, но и опет не би рђаво било да се претходно што учини, како не би било више сукоба између наставника и кметова, из чега се обично рађају многе незгоде, које успоравају и рад у школи, Познати узроци учинише да овај извештај тек данас поднесем ; па с тога молим да ми се не замери. Благодарећи поверењу које ми указасте Ви и Главни Просветни Савет, итд. 8. Октобра 1881. г. у Крушевцу. Дим. С. ЈовановиЦ надзорник школа округа алексиначког.

ГРАЂА ЗА ИСТОРИЈУ ШКОЛСТВА кмеж.евине србије

II Школска ревизија 1838 године Прва брига новоме попечитељству била је, да сазна у каввом сгању прима школе из руку совјета. За то сазнавање указала се одмах и згодна прилика.

На скоро по постању поиечитељства, требало је држати испите, као што ми сада кажемо годишње, а по ондашњему обичају «исиите летњега течаја." Свакада о испиту полагала је школа рачуна о својему раду за прошлу годину. Ако нико, оно родитељи, долазили су на исиите и уверавали ее о