Prosvetni glasnik

7 56 узроц

вина вијора иремести на коино. — Еако високе нланине упливишу на атмосФерске струје, видимо на швајцарском ®ену; то је асесток јужни ветар, који се обично иојављује у хладнијил годишњим временима, у јееен, зими и с пролећа. Брзо оиадање барометра и необично висока температура наговешћују, да је ®ен близу. Дневно кретање температуре поремети се са свим; ако се ®ен иојази после подне, онда се дешава, да термометар у 9 сати у вече показује температуру, која је за 10® виша но у 1 сахат по подне. Карактерисгично је, да се ®ен одликује сувотом. Он је огранак обичног екваторијалног ветра, који долази са југозаиада. Алпи га приморавају да се иење у вис; тиме се охлади једно с тога што долази у додир са хладним планинским ваздухом, а друго што је у вишим областима притисак атмосФерски мањи и ваздух се разреди. Но овај губитак топлоте накнађује се тиме што се водена пара ири тој ниској температури згусне и одвоји као киша и снег, а тиме сс ослобађа топлота, која је утрошена при образовању водене паре, и ко.ју је ветар као везану топлоту носио собом. На северној страни појављује се струја као сув ветар. Ако је на северној страни ваздушни нритисак мањи пего на јужној, ветар ће савити у долину, тако долази под већи притисак, збије се и тиме добија већи део оне топлоте, коју је у висини изгубио. Ова топлота и она, коју је ваздух добио при одвајању водене паре, довољна је, да разјасни високу температуру екваторијалног ветра на северној страни Алпа. — У долинама Рајне и Рајса владају две струје , које стоје у свези са Феном, и с тога су топле. Предели на јужном обронку Алпа топли су зато, што су^заклоњени од хладног северног ветра; зато долази бернски и женевски кантон у топлу област, а кантони од Женеве до Рајне хладни су с тога што су изложепи северном ветру. Оем температуре утиче на климат број кишних дана и количина кишног талога, а све ово зависи од геограФСког и тоногра®ског положаја. Количина кише свејемања, пошав од екватора ка половима. Нигде нема таке нравилности у метереолошким појавама , и тако бујних киша , као у тропским

и к л и м е пределима. Близу екватора новлачи се на северној ноловини земље једна област највише темиературе, која је од прилике 30°. Ова се област зове екваторска тишина, и ако овде има најжешћих бура. У овом се пределу загреје заздух најбрже; топли делови дижу се у вис, а хладни долазе на њихово меето с југа и севера. Тако постају северни и јужни пасати, који се због обртања земље измећу у североисгочни и југоисточни пасат. Кад се ова два пасата сударе, онда дижу у вис влажан ваздух над морем; овај се охлади и тако постају бујне тропске кише. У екваторским тишинама пада киша просечно 9 сахата дневно. Ова се екваторска тишина креће према сунду, и налази се у Августу под десетим степеном северне ширине, а од њеног положаја зависи количина кише у другим пределима. Тако је на пр. у Ојера Деони кишни талог месеца Августа, ЈулаиСептембра 2000 шт , дакле 600—•700 тт месечно; а. у Јануару, Фебруару и Марту, кад је екваторска тишина јужније, само 40 тт , а то је 10—15 тт месечно. Да би показалп, од каквог је у-плива правац планинских ланаца на количину кишног талога, упореди ћемо острва Асцензион и Цанцибар. Прво острво лежи под осмим стеиеном јужно, а западно од Гвинеје, у пасатск«ј области, али изван екваторске тишине. На њему нема високих планина, које би могле нагонити ваздушне сгрује, да сталоже водену пару , коју су донеле са океана , и тако је овде годишњи талог кише само 225 тт , а највише долази на Април (44 тт ). Данцибар лежи тако исто изван екваторске тишине, у хоризонталном пасату, под шеетим степеном јужне ширине. Према томе требало би и овде да је количина кишног талога као на осгрву Асцензион. Али на западној сграни споменутог острова пружа се планина, која принуђава хоризонталан пасат, да се попне у вис и тамо сталожи водену пару коју је донео са мора. Овде је годишњи талог кише 3000 тт , а највише даје Мај (618 тт ). најмање Јуни (23 тт ). На острову Маурицију види се јасно, како количина кише бива све већа, пошав с приморја у унутрашњост. На приморју видимо годишње 800 тт , а у унутрашњости 3600 тт , на виеини од 320 т . Извори Нила налазе се у близини летње екваторске тишине, на