Prosvetni glasnik

УЗРОЦИ КЛИМЕ

757

иланини која поступно опада према мору. Вато овде иада.ју тако бујне кише од Јуна до Оептембра, да Нил V северном Мисиру све ноплави, и тако ишршује дренаж једног предела у ком не би моглч усневати никакви усеви , јер Је годишњи талог кише само 30 тт . Тако исто упливишу Ко]»диљери у јужној Америци, јер нагоне југоисточни часат, да скоро сву своју водену пару сталожи; с тога нидимо, да у овим пределима иод екватором мепрестано иадају бујне кише, које су услов вегетације. Чудновате су климатске околности у источној Индији. Тамо се екваторске тишине усљед јаче температурне нромене крећу измећу 30-тог степена сенерно и 10-ог степена јужно. Усљед тога влада лети југозападан, а зими североисточан ветар, који с зову југозанадан и североисточан Монсун. Први долази са топлог индијског мора и носи влажан ваздух, а други са континента и доноси сув ваздух. Али ирвог задржава Хималаја и \\ т е81>0-ћа1;е8, и то је узрок оним силним кишама, каквих нигде нема у тој мери као у овом пределу монсуна. На приморју је кишни талог 2000 тш , а на западном обронку споменуте планине 4—7000 тт . Још је већи кишни талог, што га проузрокује Хималаја сувбијањем југозападног монсуна, који долази са 1 бенгалског залива. У Калкути је годишњи талог {

кише 1680 тт , а вмшесеверно, у Черапонџи 14200 тт , од којих долазе 9000 на лето. Готовина кише, највећма на планинама, све је мања пошав северно или јужно, а такође пошав од запада к истоку. У приморју северне, западне и јужне Европе годишњи је талог кише 500—-700 шт , гавајцарске висоравни имају већ 1100 тт , а у сред Алпа налазимо преко 2000 тт годитње. Тако исто видимо у Окандинавији, у вароши Бергену 2000 тт , а у Стокхолму — више источно, само 460 тт , а то је с тога, пгго се већи део влаге сталожи на планинама заггадних земаља. Пошав са западних обала Француске и Ирске к истоку влага у ваздуху све вигае опада и. ако прећемо у Азију, игачезава у пустињи Гоби. Погато је ова и са југа заклоњена Хималајом, сунчана топлота осуши земљиште тако, да не може успевати никаква биљка. Из овог видимо, да неплодност неког предела није поеледица ненлодног земљигата, него долази отуд, гато је пре део заклоњен од важних атмос®ерских струја. Из свега до сад реченог види се, да је климат поељедица најразноврснијих узрока , који се час мењају — чае допуњују; негде су опгате , негде локалне природе, и да утичучас посредно, чае непосредно и да се напослетку многе климатеке појаве могу протумачити на основу проетих физичких начела. р. р. А

Најновија историја Срба од 1804-.—68. год. (Удешено за предавања у основној школи) (Свршетак) ^њаз Михаихло Обреновиђ. III је отигаао књаз Милсга, а његов син Милан умре, После одласка књаза Милогаа, постао је вла- а намесници остану и даље да управљају земљом. далац његов старији син Милан Обреновић. Али он Пошто је умр'о старији син књаза Милоша, Мије био тако болеетан, да му нису смели ни казати, лан, онда је по праву наследства требало да ностане да је он поетао књаз, већ су му казали, да .је књаз књаз његов млађи син Михаило. Вучић и ПетрониМилош отнутовао у стране земље, а да је њега јевић били су ради да на престо не дође нико из останио да га заступа, док се он не врати. Због ј Обреновића породице, а многи важни људи из натога, што је Милан био јако болестан, изберу му ро^а желели еу дасеповрати књаз Милош. Напослетри намесника, који ће управљати земљом. Та три тку и Вучић и Петронијевић пристану те за књаза намесника била су: Аврам Петрони.јевић, Јеврем изаберу млаћег Милогаевог сина Михаила, у место да Обреновић, брат књаза Милогаа, и Тома Вучић — Пе- гасамо позову на престо. Младоме књазу било је тада ришић. Али није прошло ни три иедеље, од како ј само 17 година. 0 тога га књаз Милога не хтеде 95