Prosvetni glasnik

892

ИСТОРИЈА

БЕОГРАДА

го их је било заробљено. Јанко задоби до триста топова, млоге турске лађе, млого оружја и других војничквх потреба. Но носле ове славне победе иад Турцима. Јанко је на скоро умр'о. Од многе крви, која је под Београдом проливена и од мртвих тела, која су у земљу била само зачеирљана, изроди се у Београду чума. Та болест наиђе и па Јанка и он умре (11 августа 1456 год.). Неки веле да је Јанко умр'о од врућице, а неки од ране, коју је у боју добио. На два месеца после тога умр'о је и калуђер Јован Капистрански (26 окт. 1456 год.) ') 5. Турци огимају Београд Носле битке, коју је одржао над Турцима Сибвњанин Јанко, Београд је остао у рукама Маџара 60 година (све до 1521 године). И ако су се Турци старали да добију згодну прилику, да од Маџара отму Београд, опет им то није никако за руком испало. Пре 360 година (1521 год) у Маџарској настану такви нереди, да се није могло искупити довољно војске, да се бране од Турака. 2 ) Чим су то Турци сазнали, турски цар намисли, да најпре отме од Маџара Београд. С тога нареди да се скупи голема војска и да се крене Београду. Старешине које су у граду заповедале, нити су имале доста војске, ни оружја, ни хране ни нигде ичега. Они потраже од маџарског краља, да им то све пошље, али узалуд, јер не добише ништа. Док су они чекали да добију помоћ од краља, Турци су већ стигли под Београд. Старешине града, кад виде, да је већ турска војска стигла, договоре се да се бране од Турака, док им траје и оно мало војске, оружја и хране, што су у граду имали. Кад турска војска стиже под Београд, она се расиореди око вароши и спремаше се да напада. Старешина града немајући довољпо војске није се смео усудити да излази из града да брани варош. С тога су Турци напали најпре на варош и лако је узели. По што су варош узели, оиколе град и стану га тући са све три стране из топова. Са града су одговарали маџарски тонови и цела околина јечала је од пуцњаве. Тридесет дана нападала је турска војска на град и све је било узалуд. Гомиле турских војника остајале су мртве наиадајући на град и турски цар већ се беше забринуо, шта ће даље радити. Али и ма џарска војска гинула је и смањивала се сваки дан, тако, да је у граду било остало само још 400 војника, који су се могли борити. Турцима се јави срећа из1) Бој под Бееградом од др. Н. Крствћа. Гласн. XIX стр. 49, 60 н 61. Војничка историја Београда стр. 9.

2 ) Војничка асторнја Београда стр. 9.

ненада. То је 1ило овако. Два цинцарина (Тракијанца) искраду се из града и побегну право турском цару. Они му покажу, да се град не може лако отети, ако се напада одовуд са југоисточне страпе, јер су зидови врло велики и јаки ; даље му кажу, да је град најбоље нападати од Саве, и да су с те стране градски зидови најслабпји ; и најпосле му кажу и то, да је маџарска војска изгинула бранећи град, да је оста ло врло мало војске н да. је у граду настала највећа невоља због тога, што нема ни хране ни барута. Кад турски цар све сазнаде, он одмах нареди, да се тонови пренесу на островце, које се налази ири утоку Саве у Дував, и да се одатле оспе ватра на град, а да у то исто време јаничари јурише на град. Али у томе јуришу јаничари пострадају, јер нх је изгинуло до 800 од топова, који су са града пенрестано пуцали. То тако наљути турског цара, да је наредио, да се са три стране ненрестано нуца из топова на град. Старешина града и ако је имао мало војске, ипак се држао и бранио јуначки тако, да су Турци двадесет пута нападали и ништа нису могли учинити. Турски цар био се јако забринуо, јер већ је било протекло четрдесет дапа, како је опсео град, и отети га не могаше. Најносле нареди он, да се испод зидова копају лагуми и да се тако руше зидови. (У1агуми су велике рупе, у које се мете по више барута, па се тај барут издалека припали н тако страшно пукне, да све прска и распада се, што се близу нађе.) То Турцима млого поможе, јерсе становници тако препадоше, да се одмах почеше договарати да се предаду Старешина града молио је, претио и шта није радио, да то не чине, али је све било узалуд. Најпосле пристану сви да се предаду, и Турци им обећају, да ће их оставити на миру и да неће никоме ништа бити. Али за знак покорности, сви који су били у граду, морали су проћи кроз оружане редове Турака. Турци, као обично што чине, погазе своју реч и млоге од оних, што су се иредали, поубијају, а млоге ухвате и па великим мукама уморе.') За тим уђу у град и све што нађу опљачкају. Они то свагда тако раде, кад год отму које место. Сад се Турцима испунила стара њихова жеља. Београд је био у њиховим рукама и они се впше нису бојали, да прелазе Саву и Дунав и да нападају маџарску земљу. Од кад су турци узели Београд, Маџари и Немци морали су млого пута од турске силе страдати, но ја (вам) не могу ништа о тим ратовима причати. Нричаћу само, шта је даље било са Београдом. Турци су држали Београд пуних 167 година (све до 1688 год.) За све то време Београд је био врло 1) Помен Београда Гласник кн>. V. стр. 198 н 199.