Prosvetni glasnik

20

практично упутство за предавање очигледне наставе

153

вади ? — Шта треба најпре с њим радити ? — Треба га претесати, а пеки и угладити. Ко теше камен ? Који су алати потребни за то ? Какав се обично камен употребљује у нашој вароши кад се граде куће ? Овим се редом могу ијновити сви предмети који су се до сад ирешли. У остадом ие треба баш дуго протезати то нонављање и уставл.ати се на ситнидама и иој'дииостима, или само код једних те једних ђака. Треба увек имати на уму време које је одређено за та вежбања и саму цељ. Важност ових вежбања неће се ни у колико умањити, ако се пропусти оно што надмаша моћи ђачке или што је сувншно за њих. 32, РАЗГОВОР Домаћи прибор Намештај и друге ствари, које се находе у соби: Сто, столица, кревет, Оиван, колевка, сахат, огледало, слике, иконе, тоиломер, свећњак, ковчег и т. д. Ми смо разматрали кућу и њене делове, а сад ћемо прегледати предмете, који се находе унутра у кући. Опомените се какпе ствари виђате у собама сваки дан. — Сто, столицу и т. д. Ако који ђак уврсти и ону ствар, која не припада намештају, на прилику: врата, иећ и т. д., онда учитељ треба да каже, да су то неодвојни делови собе, коју идусњом. Јер, ако ми на прилику променимо стан, онда не можемо узети са собом врата, иећ и т. д., као што мозкемо понети други намештај. При понављању, које се мора чинити ири крају сваког разговора, ђаци треба да одговарају у потпуним реченицаиа овако : Сто је намештај; столица је собњи намештај и т. д, Исто тако да кажу корист и уиотребу сваке ствари, као и то, ода шта је и ко ју је начинио. За што ће столица ? — Да на њој седимо. Дакле, столица је за седење. — Поиовите те речи. — За што је сто ? — Одговорите онако, како сам вам казао за столицу. — Сто је за то, да на њега мећемо ствари. — Још за што? — Сто служи и за то, да на њему ручавамо и пијемо каФу. Још и за' то, да на њему пишемо и друго шта радимо. — За што нам треба огледало ? •— Огледало нам треба за то, да се огледамо. — Кад се треба огледати на огледалу и зашто? — Да видимо, је ли нам чисто лице и да ли нам је у реду наша одећа. — Зашто ће орман ? — За остављање преобуке, посуђа и т. д. Писмени рад. Пошто ђаци већ имају довољно појма о предметима о којима је говорено , то сад могу сами писати реченице, у којима ће бити означена корист и употреба чредмета. 33. РАЗГОВОР Кујнски прибор Лонци, крчази, теисије, илитице, таве, шафољи, чор_ ба луци, роштиљи, троношци, ватраљ, машице, сито; наћве, сланица и т. д.

Треба питати о користи и употреби тих ствари, ко их прави и ода шта, о аиховим деловима, о изгледу — обиму а то ће све дати доста разноврсне хране и материјала ђачком размишљању. 34 РАЗГОВОР Разне домаке ствари и ору^а Маљ, чекић, секира, тестера, брадва, кесер, кљешта, метла, четка — собна, за одећу, за обућу, — игла, на ирстак, ножнице, умиваоник, вретено, иреслица Прошлога часа, именовали сте ствари које се находе у соби и кујни. — Сад ми кажите, како се зову ствари које су у кујни? — Кујнски прибор. Да ли нема још каких домаћих ствари, које су веома иотребне ? На прилику, да не бисмо морали за сваку ситницу слати по дрводељу и столара, шта је потребно да свака кућа од алата има? — Чекић, тестерицу, бургију и т. д. — Сећате ли се да смо што год о тим стварима говорили ? — Ко их употребљује? Како се зову једном речју? — Алати. — Дакле, кад су неке од тих ствари потребне свакој кући, то у које предмете те алате треба да бројимо? — У остали домаћи прибор. 35. РАЗГОВОР Земљораднички и вртареки алати Мотика, будак, ашов, грабље, виле, коса, сри, косир, илуг, дрљача, брана, раник, цртало, оје, ралица и т. д. 36. РАЗГОВОР Оде^а и обука Кошуља, гаће, иргињак, каиут, гуњ, чакшире, докаленице, иодвезице, рукавице, каиа, чизме, оианци, цииеле и т. д. Од учитеља се тражи, да знз име и назив разних делова једне исте одеће. То је особито нужно због правониса и чистоће језика, јер деца попримају од слугу и слушкиња неправилне називе и имена ствари особито које су узете из туђих језика. Разговор се увек свршава са понављањем у целим и цотпупим реченицама, на нрилику: иршњак је одећа. Бунда је зимња одећа. Опанак је лака обућа и т. д. 37. РАЗГОВОР Дедови одеће Делови горње одеће — капута : — рукави, огрлица, јака, колир, аоруб, и т. д. Делови чизме: саре, ђон, лице, иета и т. д.