Prosvetni glasnik

КОМЕТЕ И

у свом путу иресече земљину путању и прође кроз иашу атмосФеру. Кад би и Новембарске озвездине нравиле затворен протеп као Јулске, онда би се и оне јављале сваке године, а овако не. Пошто се Новембарска струја јави на годину да[ја пре а и носле своје највеће јачине, то сљедује да је тај облак озвездина издужен н да је на средини најгушћн. Кад дакле земља у свом нуту иаиђе на ту струју, онда Ке пресећи најпре његов предњи, ређи крај, те КеМо онда видети мањи број озвездииа; Пдуће год11не прбсећн ће га опет, алн према средиНи, на најгушћем месту п и онда ћемо видети огроман број озвездина док треће године у исто време пресече другн опет ређи крај и после овога за тридесет годипа не сусрета се више с њим, па се за идуће три године нонови иста појава, као што ју мало час онисасмо. Облак Дакле мора бити толико дугачак да за читаве три годпне неирестано пролази кроз земљину путању на опом месту куда земља дође 2. Новембра После овога изнесено јс питање какав је облик иутањама које оиисују Леониде и Перзејиде. Ако се цео облак Леонида узме као једна целипа, онда видимо да тај облак сврпш своју путању око сунца за 33 године и та путања може битн само олипса а н-и како круг. Јер да је круг, онда би га требао облак да сврши за много краће време, бар као и земља своју путању; а кад њему треба 33 године да .је доврши, онда се он мора врло много удалити од супца, много впше но што је земља од њега удаљена, те да се тако дуго забави на свом путу. Из свега тога јасно излази да је иутања Леонида елипса и то врло издужена, да јој је у жижи сунце, да јој је близина (перихел) на земљиној нутањи дакле 20 милијуна миља, а даљина (аФел) до Уранове путање или од прилике 19 пута удаљенија од сунца но земљииа путања и да је обиђс за 33 годиие. Последњи пут видела се Новембарска струја 1864. год Много је теже било одредити путању Перззјида или Јулске струје озвездина. Тешкоћа се састоји у томе, што се мора уочити једна извесна озвездина па њој израчунати брзииа и висина кретања ; но како оне трају само тренутпо, то се по себи разуме да је то врло тешко дознати. Главно је да се дозна зрачно место или тачка у којој оне улазе у нашу атмосФеру, а за тим и брзина њиховог кретања. Уз то је нужно још и висина, што се већ може лакгае дознати, као што смо на свом месгу казалп. Но све те тешкоће савладао је италијанскп астропом Скјааарели и израчунао путању Перзејида. Ои вели да се око сунца креће један нрстен од врло многих ситпих тела, и да тзј прстен изгледа као елиаса. Перихел је и гој елипси на земљицој путањи, дакле на 19,200.000 мпља, а

ОЗВЕЗДИНЕ 213

аФел је 49 пута даље, дакле на 940 милијуна миља. Дакле најближа тачка прстепа је удаљена од сунца толпко колико и земља, а најдаља је још за једну трсћпну даља но планета Нептун. Свака се озвезднна у том прстену креће брзином од 30 миља у секунди око сунца н цео пут доврши за 113 до 123 годиие. Кад се мало боље почеше испитпватп и саме Спојадичне озвездине, нађе се да се ни оНе не јавл.ају сасвнм неправнлпо, пбго да осим јулске и Нооемба^скб струје нма још неколико систематичних група озвездина. Међу њима најважније су ове: 1) Децембра 20, зрачна тачка у Херкулу. 2) Априла 7—11, зрачна тачка код Веге. 3) Јула 14—17 зрачна гачка у Лабуду. () Повембра 15, зрачна тачка у Андромеди. 5) Новембра 29 — 30, зрачна тачка у Близанцима. Но ове иериодичне струје озвездипа које наведесмо на иослетку, а и још друге које нећемо спомињати, нису тако многобројне као Јулска и Новембарска, за то се нећемо ни задржавати више код њих. Само можемо капоменути да се за ону од 7. Априла зна од 687. године пре Христа, за Перзејиде од 830. годипе послеХриета,азаЛеониде од 902. год. после Хр.

Да се вратимо опег кометама те да одговоримо на она постављена пнтања Шта је то комета? Ми смо видели какав изглед треба да има оио небеско тело које ћемо назвати тим именом. Но ако једну комету дочекујемо нз далеких просториј I васелепе, мн је нећемо вндетн у оном облику, у ком је вид1Шо кад је близу земље. Она на даљини изгледа округласта, слабо еветла маглина. Што се комета већма приближава сунцу, примећује се како јој светлост на једном месту расте, од које ће да постане доцније језгра комете. Сад већ маглина више не задржава свој округластп облик, него се мало издужи и то на сунротну страну од сунца. Приближујућн се сунцу језгра постаје све сјајнија, а издужење све јаче, док најзад не постане Формалан дужи или краћи реп, и сад је од оне маглипе постала комега. Језгра са оним магличастим омотачем као што знамо зове се глава комете. Кад комете дођу најближе сунце, онда су најс -Јајније (на пеколико дана пошто прође кроз перихел) и онда се о 1ажа на њима једна врло интсресатна појава. Са језгре комете подижу се према сунцу испаравања, па се на некој даљпни пресавију и продуже на противну страну од сунца те тако са осталнм већ издуженим дслом оне маглине направе реа комете. Вредно ће бити да читаоци обрате већу цажњу струјању тих исиаравања ка сунцу, па онда