Prosvetni glasnik

114

иатраг, јер ћемо после напестн једну теорију којом се на том оспову тумачи ностанак и Физичка особипа комета. Кад је комета најближа сунцу, онда јој је брзина кретања највећа, онда јој је и реи најдужи а језгра најсветлија. По прошав кроз перихел, комета се почне удаљавати од сунца, брзина јој опадне а п сјајност и дужииа репа, н после неког времена од комете постане опет она округласта маглина, каква је била и пре по што је комега прзшла поред сунца. 1 Код већине великих комета видело се то развијање па и код Донатијево комете од 1858., код комета од 1861. и 186?. То се видело и код ове наше комете као што доносе вести из Француске академије, и као што ноказују слике са лајпцишке звездарпице.' 2 Дакле као еигурно се може узети то, да се реп комете развије у свој својој величини и сјајности тек кад дође комета близу сунца. Да би се знала сама природа комете, од велике је важности да се зна да ли је језгра комете провидна или непровидна, да ли је она једноставно чврсто тело или еастав више комада, или најзад каква 1асовита маса ? То се може лако дознатн на овај начин. Пошто се комете крећу, оне сваког дана мењају место међу звезданим јатнма. Предео у коме се оне крећу ближи нам је од звез^а, те дакле комете се налазе између нас и звезда. У своме путу комета ће заклонити својим репом и језгром по неку звезду, и сад, ако кроз језгру кометину видимо звезду, онда је она састављена из течне и чврсте прозрачне масе, а ако је не видимо, онда је у језгри кометиној ма каква непрозрачна маса По старијим подацима оће да се изведе да су јез гре комета непрозрачне. Тако прича Иродот, да је године 450. пре Христа било тотално помрачеље сунца и то у почетку пролећа, кад је Ксерксова војска пролазила кроз малу Азију. Дпдо опет спомиње како је сунце помрачило тотално иред смрт Августову. По најбољим таблицама, у којима су сва ранија помрачења израчуната, не палази се да је у то доба могло бити обично сунчево помрачење, него да је оно без сумње постало што је испред сунца прешла нека комета. У новије нак време испитивана је природа језгре на начин који мало час показасмо. Сад знамо да комеге имају незнатну густину и да и њихова најсвет лија места пронуштају светлост, која долази од звезда не преламајући је много. Године 1796. и то 1. Априла видео је Олберс једну звезду VI или VII величине

1 »В г 1 о 4 — Г^еб согпе(;е8.« ? ЈПив1г, »2еј<;и匿 ^е1р21§- 1881,

кроз језгру комете. Године 1824. и то 29. Октобра впдео је Струве једну звезду X величине кроз језгру комете а сјајност се звезде није ни мало смањила. Године 1825. видеоје Валцједну звезду VII величине кроз језгру тадањње комете. Те тако из гога можемо ио Бабинету закључити, да светлост неке звезде слободно пролазп кроз кометину језгру и да се кроз његову масу могу угледати и звезде X па и XI величине, а и још мање, дакле да је језгра комета прозрачна и да ако у њој пма каквог течног или чврстог непрозрачног дела, онда је тај део врло мали. Но из тога се још пе може закључити и за све комете, јер може их врло лако бнтн и са непрозрачном језгром; са.мо до сад комете са таком језгром нису виђеие, јер се врло ретко дешава да кометнна језгра пролази испред какве звезде те да се њена прозрачност може да испита. Што се комета више приближава сунцу или уда љава од њега, тим се већма мења величина и густина њене језгре. Мерење језгре је врло тежак и несигуран посао, јер језгра је врло ретко сасвим јасно ограннчена, пего махом развучена, те је тешко одредити и-ену границу. Но при свем гом опет су измерене језгре неких комета које су по Арагу оволике: Код комете од 1798. год. .... 5 геогр. м. I) Бијелове комете (1805.) .... 6 » » комете од 1811 М5 » » наше комет 10 7.. . , . . . 111 » » комете од 1819 0 56 » » » I од 1847 700 » 184 ј 1000 » » 181 5 1060 » » » III од 1845 1600 » Да би имали појма о наглој промени величине кометипе језгре да наведемо, како је језгра Донатијеве комете 1. Септембра 1858. год. имала у пречнику 2.900 миља, а 25. Септембра само 8 53 м. Кад се Халеова комета јавила 1 ј »2. године, онда је 26. Августа њена језгра била као звезда II величине а 11. Септембра једва се могла распознати. Језгра код наше комете била је врло сјајна, но та сјајност нема онаке јасности као код планете Венере, Марса и Јупитера. У облику је округла и доста чиста, вели Фламаријон 1 ). 12. Јуна у 9 сати и 10 минута видела се као звезда I величине и преко целе ноћи била је сјајнија од Капеле која јој је била с десне стране. В олф испитујући природу језгре овогодишње комете са спектралним апаратом,вели да и ако голим оком изгледа као звезда I величине, у спектру даје тако слабе зраке као да је V илн VI величине 2 ). Како 1) »глпиби-аноп« .v* 2003, 1881. 2) »х,е ној-(1« ж 185, 1881.