Prosvetni glasnik

ПГ>АКТИЧНО УПУТСТВО ЗА ПРЕДАВАН Е ОЧИГЛЕДИЕ НАСТАВЕ 257

66. РАЗГОВОР Животињеке особине Телесне особине. Чекин.аста, вупаста, длакава, перната, крилата, двоножна, четвороножна, безножпа, рогата, слеиа, дебела, мршава и т. д. 2. Особине које се не могу непосредно — очигледно — познати: жедна, гладма, грабљива, жестока, крвожедпа, спирепа, неверна, хитра, лења, верна, мирна, питома, јака, трпљива, брза, дивља, шкодљива, отровпа, плашљива и т. д. Данас 1]емо изналазити особнне разних жпвотиња. Јесте ли пажљиво посматрали животнњу, која вам је свакога дана пред очима? Како зонемо ж-ивотињу која је покривена длаком? — Длакава. — А тице у којих је тело покрнвено перјем ? - Перната. — Како се зове животиња, која има крила ? — А она која нема крила ? — Она, која има две — четири. шест — и много ногу ? — И оне, ко.је пемају пи како ногу ? — Животиња која рђаво види и која да леко види? — Животиња која је много снажна п која није ? — У које је много сала и лоја, и у које нема пи мало? Како се зове која има рогове, и која нема рогова? — Да ли се једпе истс особине паходе и на коњу ? - - Како зовемо животињу, која има на телу дуге власи као на прилику што је овца и неки пси? — Опомињете ли се особина које означавају боју па животињи ? Каке смо особине сад изналазили ? — Поповитс их. Којим чулнма те особине можемо познати? ј — Виђењем, а нешто и пипањем. — Како сад можемо назвати те особине које познајемо на животињи чулок* вида и пипања ? Телесне. — Тако је; телесне особине находе се на телу животињском и познајемо их непосредно тим чулима, т. ј. треба само пажљиво да ногледамо на неко живинче, па ћемо одмах знати, има ли оно длаку. или перје ; је ли крилато, дебело, мршаво и т, д. — Али има других особина, које не можемо неиосредно очима приметити, но које дознајемо само онда, кад пазимо на рад животиње. Разматраћемо дакле и те особине, пазите само добро, па да их утувите. Шта осећа животиња, кад дуго не једе и пе пије? — Како се зове животиња, која осећа глад и жеђ ? Могу ли се видети те особине? Но како се иознају ? — По раду и понашању жнвотињском. Како се зове животиња, која много једе ? — Која гута целу несмрвљену и добро несажвакану храну ? — Животиња која не да јесги другој, но је гони ? — Животиња, која се бије, гребе, уједа ? и т. д. Животпња, којој не треба веровати ? — Која граби за споју храну другу нејаку животињу? А она животиња која находи највеће задовољство у грабљењу и дављењу друге животиње, и која жедни за крвљу пе само кад је гладна, но и увек?

Како се зове животиња, која се лако обпкпе са људпма, и од њих храну добија, а људи од ње користи имају? — А она, која не спада у домаћу животињу: Како се зове оно домаће или дивље живпнче, које не допушта човеку да му се приближи, ио одмах побегне или одлети ? Како се зове живогиња, која се ие плаши од човека, једе пз његове руке, иде пли трчи, или лети пред њим или око њег.а ? Како се зове особина оне животиње која се пе радо с места диже и која полако иде ? • Која воле де непрестано скакуће, да иде, да не стоји на једном месту ? — Кака се особина приписује лисици, због тога што уме вешто да сс извуче из опасности, иа да још чссто и другу животињу иревари? Ето смо сад изнашли приличан број особина животпљских ; сад поновите их. Како се оно зову особине, које се односе на тело живошњско? Чулне или телесне. А оне осо&нне, које не можемо непосредно чулима да познамо, неко их познајемо само ио животињском раду п кретању назваћемо нечулне илн душевне. Утувитс добро како ћемо их звати. Оад ми кажите телесие или чулие животињске особине и пађите за сваку ту особину и животињу. — Сад оиет кажите и нечулне особине па и за њих именујте животињу. Иисмени рад Састављање реченица из нађених особааа: Сисари су длакави или вунасти. Тице су крилате и пернате. Све крилате тице не лете. Грабљив вук, немирно јаре, и т. д. 67. РАЗГОВОР Тедесне особине човекове Стар, млад, узрастан, висок, дугачак, малолетан, пунолетан, дебео, дежмекаст, мршав, сув, сувоњав, болан, слаб, здрав, увео, румен, грбав, сакат, ћорав, слеи, глув, нем, и т. д. До сада смо разматрали особине домаћих ствари, хране, кућног материјала, животиња, једном речју свега што је око нас. Али има још предмета, које нисмо расматрали. Шта мислите, који су то предмети? — Не знате? Ми ћемо данас да разматрамо сами себс т. ј. човека. И ево ћемо почети најнре са изналажењем телесних особина човекових. Да ли ви знате ма коју телесну особину човекову? Како зовемо људе, који дуго живе? А оне који нису одавно на свету? — Како зовемо оне, који су достигли потпуни узраст и више пе расту ? А оне младе људе, који још расту ? — За дете се каже да је велико, кад га упоредимо с његовим вршњацима, који су од њега мањи. Исто тако и то велико дете зовемо опет малим, кад га упоредимо са узраслим чо веком. Дакле, кад се за узрасла човека каже да је мали растом ? — Кад га упоредимо са другим људима. 33