Prosvetni glasnik

ПРАКТИЧНО УПУТСТВО ЗА ПРЕДАВАЊЕ ОЧИГЛЕДНЕ НАСТАВЕ

Кад можемо казати за човека илн жену да су велики? — Кад упоредимо ту жепу са другом женом и човека са другим људима. Особине : великп, мали, висок, низак, тврд, мек и ■г. д. увек се придају предмету, само у односу на цео иредмет и то једног рода. Због тога се често и говори : велики у своме роду, или односно или према другима. На прилику: комарац је мали нрема неким животињама, а опет велики односно других животињица. Па и ако се увек баш не говорп, у своме роду, или према другима — то се увек те речи подразумевају. Шта може да буде са човеком, који неумерено једе и пије? — Како се зову људи који су увек болесни? — Каких су особпиа осим тога болесни људи ? - Ј ссј ли они снажни и моћни као здрави ? Како се каже за човека, у кога су румени образи? Каке су боје у лицу нездрави људи? — Може ли се баш увек по боји лица судити о здрављу човековом ? Какву боју добије лице у оних људи, који су лети непрестано на сунцу и ветру ? Како иостане лице у онпх људи који се ражљуте ? Каке је боје лице у Арапа ? Како се зове лице у оних људи, на коме су остали трагови од богиња ? — Како се зове човек, који види само на једно око ? Како се зове онај у кога очн нису подједнако праве ? Разрок — Који ништа не види ? А који не говори ? — Који не чује ? Који не може на једну ногу право да стане и да иде; или не може својим ногама да креће као што би требало? Какве смо особине сад изналазили ? — Телесне особине човекове. Поновите их Има ли човек још других особина осим телесних Ко.је су ? — О тима ћемо сутра говорити. 68. РАЗГОВОР Душевне особине човекове Добар, иажљив, иослушан, ирилежан, савестан, вешт, веран, тачан, иристојан, учтив, честит, умиљат, чистосрдачан, добродетелан, иобожан, сираведљив, иоштен, милостив, човекољубив , добродушан, кротак, иравичан, отворен, речит, ирост, завезан, триљив, неуморан, гостољубив, иоиустљив, услужан, обазрив, уљудан, учен, васиитан и т. д. Казали сте, да осим телесних особина човек пма још и неких других, Које су те особине ? — Добар, поштен и т. д. Могу ли се све те особине спазити на човеку онако одмах, т. ј. видети очима или опипати рукама? Како ћемо познати, је ли који човек прилежан или ноштен ? — По његовом раду и поступању, по његовом владању и понашању. Тако је; но ода шта зависи то његово поступање, то његово владање и понашање ? — Може ли сваки човек бити добар, поштен и т. д. ? — Може само ако

хоће. А можели тако исто постати зао и лен> ? Дакле од чега зависи владање и рад човеков ? — Од његове воље. А може ли човек, кад хоће постати леп и млад, танак п одрастао и т. д. ? — Не може. А зашто ? Зато, што те особине не зависе од његове воље. Дакле, као што видите, има од две врсте особина човекових једне, које зависе од његове воље, а друге, које не зависе од ње; прве се зову душевне, а друге телесне. Које се особине зову душевнс? — Оне које зависе од воље човекове. У које се особине броје особине : пажљив, прилежан и т. д. — Зашто? — Зато, што човек само ако хоће, може бити прилежан и пажљив. А како познајемо душевне особпне човекове? — Г1о његовом раду и његовом понашању. Како можемо дакле о душевним особинама човекевим судити по ономе што он ради, како поступа и како се влада, то ћу вам ,ја овде у кратко казати, како поступају и како се владају нека и нека лицч, а вићете сами именовати њихове особине. Ми.-.орад се увек бави чим било корисним ; он никад не седи беспослен, но се увек занима оним, што њему или другоме може бити од користи или задовољства. Много се труди, и тешко му је кад је беспослен. Поновите, шта сам казао о Милораду. — Да се бави чим било корисним. Шта још ? — Да никад не седи беспослен, него се увек занима оним што доноси корист или задовољство. Шта сам још казао ? Да се с вољом труди Дакле, иакве особине находитс у раду Милорадовом ? Како можемо казати, какав је Милорад због тога што воли да ради ? — Трудољубив, марљив, арилежан, вредан. Је ли сваки чорек марљив ? Могу ли нездрави људи бити марљиви ? — Дакле, који само људи могу бити — трудољубиви ? — Здрави. Милев а уме добро да чита, пише, пева, црта. Лако и брзо научи сваки рад и све што јој се зада, и врши све брижљцво и вешто. Све јој добро за руком иде, за што се само нрихвати. Зна разне радове и вештине. — Она је сиособна, вешта и умешна девојчица. Радован је увек иостојан и сталан у својој речи; на њега се може свако ослонити, и тврдо поуздати ј оно што он већ једном рекне п обећа; јер што обећа, то ће и извршити, и коме обећа помоћи, зацело ће и учинити. Он је веран и иоуздан. Пава се понаша врло пажљиво. Ако оде куда код непознатих, неће сестп, док јој се то не дозволи. Право и отворено гледа у очи ономе, с киме говори, а незвера на све стране. Кад седи или стоји, држи се право, не сагиње се, не одупире се рукама о сто или о што друго. Не дира у оно, што није њено ; туђе ствари не претура и не квари ; улнцом идо онако, као