Prosvetni glasnik

ЗАПИСПНК гллвног

просветног савета

Оба су ова питања од пресудног значења, како за нашу историју с научне стране, тако и за метод предапања п гајен.е патриотизмо. ПостараКу се да будем што је могуће краћи. Кратко^а се може постиКи о учебнику за средње школе нрегледом оиога, што је главно у историји, а то су основни појмоии, по којима се излаже и групира историјски материјал. »Исторнја српског народа за средње школе 1873. г.« У овоме учебпику за средње школе, на стр. 8. вели се: »кад се настане Срби у земљама цара Ираклнја, они сз с места разделе на неколико племена, која су заузела особите области. Све те областп делиле су се на двоје : на заааду биле су области: Неретва, Хум, Травуиија, Зета; на истоку: Боспа и арава Србија,« Нећу се овде задржати на погрешној деобн области на зааадне и источне, кад се оне у пашим изворима историјским назпвљу: теисИапат р1ауат (тагШта) и вер1;епМопа1ет р1а»ат (8игђ1а) а ове се земље доцније називљу »све земље сраске и аоморске.« Нећу разлагати г.ако реч »област«- не одговара ономе, што је у истинп било п што ПорФирогенит називље речнју кд%о»11,гс а владаоце над истима 2<н)лароуд уедотадПеКу доказивати како су изостале неспоменуте још две архонтијв: морлвска и хрватска; НеНу разлагати, како је неумесна реч »драва« Србија, јер су сва ова племена — племена српска, а засебно постоји не «-арава» него архонтија Србија, под којом су се подразумевале две бановине : мачванска и босан ска и једна велика жуаанија — рашка Са смрћу Часлава (около 962. г.) изумре владајућа династија архонтије Србије, па мачванска бановина потпаде под утицај угарски, бановина босанска постане засебиа бановина, а опет постаие засебиа « велика жуаанија рашка,.«Нећу о свему овоме више ни речи рећи, него ћу одмах прећи на главну мисао наведенога више цитата, која је узрок те се, противно законима друштвеног развитка, неправилно схвата и описује племенски српски живот кроз 600 година наше историје. Ове дакле речи учебника »кад се настанише Срби у земљама цара Ираклија, они се с места разделе на не колико илемена « јесу капитална погрешка, јер по овим речпма, излази: да су све јединке које се Србима зову сазнавале себе као целину н као један народ пре доласка на територију источне римске царевине : да су дакле »Србич пре доласка, били један државни организам, па када су као државни организам заузели нову земљу, они се »с места ра зделили на неколико алемен а« Запгго су то Срби урадили? У учебнику нема одговора на ово питање, а нема га зато, што га не може ни бити, јер нема ни тога Факта, нити га је

могло бити према законима развића друштвеног организма Император грчки Маврикије у стратегпји, арапски гшсцн, Прокопије и сви остали сувремени писци, којп су писали о словенским племенима аре сеобе, за време сеобе и аосле сеобе, тврде : да код Словена свако нлеме пма свога владаоца, да међу Словенима влада вечита анархијч и антактија и међусобна борба. Писци који говоре о сеоби и који пзлажу историју гореспоменутих архонгпја казују да архонти сиоменутих архонтија воде своје порекло од оних архонта, који су довелн та племепч иа територпју источне римске импернје и да се потомак таке једпе династије у твсалској Србији спомиње чак у XI стој ., а то је Николица Мали. Из овога јасно се види, да се »Србк« нису доселили на терпторију источне римске империје као један народ, нпти као један државни организам, него су се настанили на римској територнјп као алемена са илеменским склоиом и алеменским аојмовима и свешКу, са алеменском аравдом и расаравом, и многобошком словенском вером. Ово стање и одговара природним законима друшт веног развитка, а таквим су га и описали писци, који су из тога времена извори за нашу историју. Људи живе животом породичким и задружним, као (номади) ловци и пастири (сточари). Племенскн склоп оснива се већ на земљорадњи. И заиста(у време пресељења) српска племена имајг речи : плуг, кућа, жито и тд. имају покретну сопственост и непокретну »племенштину«, »отчину«, »дедипу.« На таквом ступњу развитка била су српска племена, кад су једно по једно или више њих у једно време заузела теригорију римске имиерије, за владе цара Ираклија. За то се по доласку на римску територију нису » Срби « ни г .разделили с места на неколико алемена« него су засебно живела и опамо, одклен су и дошла на пр. Хумљани нз Хелма до р. Висле; Гравуњани су из површја Висле. Лаба и Дњестра; Опоњани из Опоња, са северне стране Карпата, Срби из Галицијске Бојке и од р. Лаба итд. Ова племена нису стварала свесну народну целипу са државним организмом, па се несу »сместа« ни могла »разделити«; него је њино јединство, целина тек имала да се изради у борби међусобпој и у борби са спољним непријатељима, с помоћу књижевности и развитка свести о својој целпни и једннству. Ово јединство извели су рашки жупани. На основу овога закона развитка народно-државног организма и по овоме закону развили су се од племена у државу, сви народи, који су створили државе (племена : персиска, миђска; ауинска, римска — §еп1;ез, немачка — §аи - §гаГ и т. д.; племена руска итд.) На